Српска православна црква прославиће сутра празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот.

Света Петка рођена је у тадашњем селу Епивату, код тадашњег града Калистратије, који се налази на обали Мраморног мора ,између Силимврије и Цариграда, у Тракији половином 10. вијека.

Још као дјевојчица била је веома побожна, а након смрти родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград. Замонашила се у Цркви Свете Софије и добила име Параскева, а остатак живота је провела у пустињи у Јордану, живјећи строгим аскетским животом.

У доба позне старости, сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Тамо је проживјела још двије године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу.

Упокојила се у 11. вијеку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће изљечења.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однио у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и мјестом ходочашћа, не само за православне, већ за све који вјерују у њену моћ исцјељења.

Стотине хиљада ходочасника окупљају се сваке године у Јашију другог викенда октобра да би обиљежили спомен Свете Параскеве.

Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена.