Српска православна црква СПЦ данас обиљежава  Усјековање главе Светог Јована Крститеља, празник када се сјећамо великог пророка, претече и крститеља и његовог мученичког страдања.

Вјерници се сјећају страдања Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипе, одсјечена глава и на тањиру донесена пред његову пасторку Салому, која је својим плесом задивила Ирода.

Као неустрашиви проповједник моралног живота, није се устезао да прекори цара Ирода Антипу због незаконитог брака са Иродијадом, женом свога полубрата Филипа, која му је довела у брак кћерку Салому из ранијег брака.

Свети Јован познат је као Крститељ јер је у ријеци Јордан крстио Исуса Христа, препознавши у њему Сина Божијег.

У хришћанском свијету овај дан обиљежава се у знак сјећања на освећење цркве коју су на гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

Овај празник слави се од давнина, а свједочанства постоје још од V вијека.

Јован Крститељ се родио шест мјесеци прије Христа, па с обзиром на то да је објављивао вијест ο његовом доласку назван је и Претеча.

Овај дан се проводи у строгом уздржању и посту, а не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсјећа на проливену крв Јованову.

Свети Јован Крститељ прославља се и 20. јануара, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, у знак сећања и поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.