Породица Марковић из села Мртвица код Лопара добила је кућу коју су заједничким средствима изградили општинска управа и Кабинет предсједника Републике Српске.

Драгица Марковић (77), са синовима Драгомиром, Јефтом и Гораном, незапосленим демобилисаним борцима ВРС, живјела је у трошној кући изграђеној од ћерпића, коју је са покојним супругом Гавром изградила прије више од пет деценија.

Породица са троје дјеце, која се издржавала радом на надницу, једва је састављала крај с крајем, па се у кућу није ни улагало. Данас је она потпуно неусловна за живот.

“Кров прокишњава, столарија пропала, воде у кући нема. Љети се и некако може, а зими никако. Хвала добрим људима, свима који су нам помогли да изградимо нову кућу. Да је још опремимо и уселимо, па могу и да ‘мрем”, каже искрено ова старица.

Новом дому радује се и Драгичин син Горан (46).

“Отац и нас тројица смо били борци. Цијели рат смо провели у рововима. Брат Драгослав награђен је Златном медаљом за храброст. Али, нажалост, нико запослен није, тако да сами нисмо могли кућицу ни поправити, а камоли градити нову. Преко љета идемо у надницу, највише на грађевину, а зими преживљавамо захваљујући родбини и комшијама”, каже Горан.

Додаје да ће његовој мајци и браћи сада живот бити много лакши.

“Имаћемо воду и купатило. Нећемо страховати да ли ће нам након сваке кише и снијега кров пасти на главу. Зими смо се смрзавали, јер се кућа не може угријати. Обећали су нам и помоћ у унутрашњем уређењу па, ако Бог да, уселићемо се до краја јесени”, каже Горан.

За градњу куће Марковићима утрошено је 18.000 КМ, од чега је из буџета ове мајевичке општине издвојено 10.000 КМ, а 5.000 КМ из Кабинета предсједника Српске.

Изасланик предсједника Миладин Драгичевић истакао је да се надлежне републичке институције истрајати у збрињавању припадника борачких категорија.

“Обезбиједићемо у наредних мјесец дана и материјал за унутрашње уређење куће Марковића”, најавио је Драгичевић.

Изградњу куће Марковићима покренула је Борачка организација из Лопара. Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић поклонио је Марковићима шпорет и истакао изградњу куће овој породици као позитиван пример.

“Не смијемо дозволити да људи живе у оваквим (не)условима. Морамо се боље организовати, идентификовати проблеме и рјешавати их”, рекао је Савчић.

Он је подсјетио да се у Српској ради на утвђивању броја корисника, који у складу са Законом о борачко-инвалидској заштити и Законом о социјалном становању имају право на стамбено збрињавање.

Нагласио је да ће приоритет сигурно имати породице погинулих, ратни војни инвалиди до четврте категорије и демобилисани борци.

Начелник општине Лопаре Радо Савић истакао је да се из буџета општине Лопаре годишње за збрињавање борачких категорије издваја око 60.000 КМ.

На подручју општине Лопаре живе 242 породице погинулих бораца и око 700 ратних војних инвалида од прве до четврте категорије.

“Највећи проблем овој популације је запослење. Ми ћемо у конкретном случају омогућити браћи Марковић да нађу запослење у складу са њиховим образовањем у неком од предузећа која успјешно раде, попут „Термала”, „Електроопреме” и других”, рекао је Савић.

Десетак породица незбринуто

Радо Савић, начелник Лопара, подсјетио је да је на овом подручју још стамбено незбринуто десетак породица из реда борачке популације.

Иако општина Лопаре, са буџетом мањим од шест милиона марака, спада у ред неразвијених општина не заборавља оне који су стварали Републику Српску, закључио је Савић, најављујући још веће ангажовање локалне заједнице на рјешавању проблема борачких категорија.