Довољна је била информација о избијању ратних дешавања у Украјини да грађани у БиХ похрле у тржне центре у набавку залиха хране. Прошли петак и викенд било је најкритичније.

Људи су највише куповали брашно и конзерве. Стално смо из складишта износили храну на рафе – прича једна трговкиња запослена у тржном центру у Бањалуци.

У међувремену су се појавиле информације о санкцијама Европске уније Русији и руским банкама, што се рефлектовало редовима грађана испред Сбербанке. Искрено, ријетко ко уопште зна и шта значе те санкције и како је банка уопште организована.

Онда се на друштвеним мрежама, али и у неким медијима, брзином свјетлости почела ширити „информација“ о очекиваној цијени нафте, могућим гужвама на пумпама. Другим ријечима, на дјелу је било стварање панике.

Личне приче

Међутим, овакво понашање грађана је очекивано и нормално и неме мјеста за исмијавање.

– Грађани су узнемирени. Ово је проживљавање и подсјећање на деведесете године, јер највећи број нас има различита искуства из тог периода. Нема особе на овим просторима коју није закачило збивање деведесетих, на било којој страни да су били. Свако има своје искуство и своју личну причу која је испровоцирана свим овим што се дешава – објашњава за Српскаинфо Слађана Цвјетковић, психолог-психотерапеут.

Она каже да грађани са ових простора врло добро знају шта значи живјети у неимаштини због несташице, инфлације и рата.

 Све то смо проживјели и то су веома ружне успомене које су нам, усљед ратних дешавања у Украјини и због дешавања на свјетском тржишту са цијенама, активиране. Веома смо осјетљиви, појачан је осећај страха и анксиозности – наводи Цвјетковићева.

Селекција информација

Поручује грађанима да треба да разлуче на шта могу да утичу, а на шта не могу утицати.

– Можемо утицати на селекцију информација које ћемо слушати и читати. Никако се не треба излагати непотребним садржајима сваки дан. У реду је бити информисан, али не и бити преплављен информацијама – истиче ова психотерапеуткиња.

Она каже да наши политичари могу да допринесу тако што ће водити рачуна какве поруке ће слати грађанима, и вербелане и невербалне.

– У оваквим ситуацијама много су битније невербалне поруке – истиче она и оцјењује да је ситуација са Сбербанком на крају добро одрађена.

Када су у питању надлежни у Републици Српској, свакодневно се шаљу поруку да мјеста за панику нема и да је наше тржиште добро снабдјевено.

У петак је одржан састанак министарке трговине са послодавцима на којем је то констатовано, уз напомену да се, пратећи стање у свијету, очекују додатна поскупљења. Због тога ће бити предузете додатне мјере на заштити стандарда грађана.

Истог дана је премијер с привредницима истакао да је Српска спремна да се одрекне дијела прихода у корист грађана који су погођени кризом.

Власти у Републици Српској предлажу привремено укидање акциза на гориво, увођење нултог пореза на додату вриједност на основне животне намирнице, те замрзавање цијена брашна.

Реализација мјера сада зависи од представника власти у институцијама БиХ, јер би за ове мере биле потребне измјене закона који су усвојени на нивоу БиХ.