Драгана Илић свједочи да су јој у нападу муслиманских снага на братуначког село Факовићи прије 33 године убијени отац Радомир, стриц Радоје, стрина Славка, више рођака и дјед Данило Ђурић.

- Муслиманске оружане снаге под командом Насера Орића побиле су све Србе које су стигле у Факовићима 5. октобра 1992. године, село опљачкале и попалиле. Безброј изјава и свједочења је дато, али нажалост, нико није одговарао за злочин и убиства цивила и та неправда посебно боли породице жртава - истиче Илићева.

Муслиманске хорде из Сребренице су тог кобног октобарског дана 1992. године убиле 25 мјештана, већином цивила, у Факовићима и околним засеоцима. Већина убијених запаљена и масакрирана. Најстарија жртва био је осамдесетдвогодишњи Данило Ђурић чији посмртни остаци још нису пронађени.

У Факовићима и околини је током посљедњег рата убијено 49 Срба, а опљачкано је и попаљено око 200 српских кућа, од којих трећина још није обновљена.

Петог октобра 1992. године муслиманске снаге из Сребренице и оближњих села, након јутарњег напада на село Магашиће сјеверозападно од Братунца, тежиште напада усмјериле су на други крај братуначке општине, према српском селу Факовићи, гдје су извршиле упад убијајући све што су стигле, пише у књизи "Свједочанство о некажњеном злочину над Србима у Подрињу".

За разлику од осталих села у која су упадали у рану зору, непријатељи су промијенили тактику у Факовићима и напад извели у подне, када се догодио масакр и спаљени заробљени и убијени мјештани.

Тиме је настављено етничко чишћење српског становништва са простора средњег Подриња започето у априлу те године и настављено наредних мјесеци прогоном, убиствима и пљачком свега што је српско у братуначкој и сребреничкој општини.

Након Магашића, Загона, Лознице, Гнионе, Осретка, Вијогора, Ратковића, Брежана, Залазја, Саса, Крњића, Подравања и многих српских заселака у братуначкој и сребреничкој општини, муслиманске снаге су се спустиле до Факовића како би изашле на Дрину, потпуно уништиле српски народ и имовину одсијецајући Братунац и Скелане од осталих дијелова Републике Српске.

Становништво је спас нашло повлачећи се према Дрини и сусједној Србији.

Као и приликом претходних упада и покоља у српским селима, припадници муслиманских оружаних снага након убијања мјештана, опљачкали су покретну и попалили непокретну српску имовину у Факовићима.

За злочин над српским цивилима у Факовићима као ни за остале бројне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу још нико није одговарао.

Већина убијених у Факовићима сахрањена је у Бајиној Башти у Србији јер због борбених дејстава није било могуће да се сахране и сеоском гробљу.

Године 2023. године у гробљу у Факовићима изграђен је и откривен споменик за трајно сјећање на српске жртве из овог села.