Само 64 медицинска радника са средњом стручном спремом у протеклој години добила су посао у Њемачкој, што је драстично мање у односу на годину раније, показују подаци Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине.
Драстичан пад запошљавања медицинских радника у Њемачкој
Наиме, према њиховим подацима, у 2024. години уз њихово посредство у Њемачкој су посао добила 223 радника.
Сем у Њемачку, уз посредство Агенције, радници из БиХ могу посао пронаћи и у Словенији, међутим и у овој земљи је прошле године издато мање радних дозвола за радну снагу из БиХ.
Мање радних дозвола и у Словенији
- У 2025. години у Словенији је издато 12.295 радних дозвола нашим радницима, док је тај број у 2024. години износио 13.436 дозвола - потврдили су из Агенције за "Независне новине".
И док се у Њемачку може само са дипломом медицинског радника са средњом стручном спремом, много више заната отвара врата радницима који желе радити и зарађивати у Словенији.
- У Словенију могу отићи сви профили радника, али највише захтјева је за вариоцима, возачима, зидарима, фасадерима, браварима - истичу они.
Горан Мотика, предсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара Републике Српске, рекао је у разговору за "Независне новине" да се стање у Европској унији мијења, али нагоре.
- Притисци у вези са ратом у Украјини утичу на то да се и њихова економија успорава, те плате не расту у одређеном износу као раније - казао је Мотика и додао да је то један од главних разлога због чега се медицински кадар из Српске мање одлучује да иде да ради у Њемачку.
- Али као један од разлога је сигурно што су плате медицинским сестрама и техничарима у Српској прошле године повећане за око 18 одсто, али су и даље веома мале - казао је Мотика и додао, да су плате веће, кадар не би ни размишљао о одласку.
Упозорење на успоравање економије ЕУ
Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, коментаришући наведене податке, истакао је да је и у Републици Српској и Босни и Херцеговини знатно смањен број радно активних који траже посао.
- Та тржишта више не захтијевају и не траже толико радника, што значи да је пад активности на тим тржиштима. С обзиром на то да су то наша традиционална тржишта гдје се извози наша роба, то значи да можемо и ми очекивати негативне посљедице - навео је он за "Независне новине".
Како је додао, све укупно, смањење броја радника који одлазе из БиХ не мора значити да су то позитивни трендови.
Такође, Шкребић је истакао да у Босни и Херцеговини постоји агенција која се бави одвођењем наших људи, док са друге стране постоје веома негативне кампање за долазак радне снаге у Босну и Херцеговину из других земаља.
Тренд смањења одласка радника у Словенију и Њемачку раније је за "Независне новине" коментарисао и Игор Гавран, економиста, истичући да се то може објаснити лошијом економском ситуацијом у ЕУ, као и растом трошкова живота и падом животног стандарда, али и чињеницом да се већ толико наших грађана иселило да се смањује и расположива популација која испуњава услове тржишта рада изван БиХ.
