Креатори, субјекти сарајевског и босанскохерцеговачког јавног мнења, увијек се обрадују и искористе , одмах објаве, пренесу сваку јавно изнесену изјаву која говори, или личи на урбану легенду о “опкољеном Сарајеву” и Србима као лошим момцима.

Нажалост овом приликом , јер је то жељено и потребно сарајевском долинском јавном мнењу, да се поново по хиљадити пут Срби опишу као лоши момци, користи се, искориштен је став, (сумњам да је П.Хандке тако мислио,) да су и Индијанци, старосједиоци на тлу садашњих САД-а лоши момци. Наглашавам да су Индијанци старосједиоци, јер ће ми овај појам бити важан кад описујем Србе који су “опкољавали” или били опкољени у подијељном и опкољеном Сарајеву.

У интервјуу данашњем дневном листу “Ослобођење”, (19.10.2019. године) познати филозоф Славој Жижек говорећи о додјели Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу, одговарајучи на питање:

„Потичете из бивше Југославије, земље која је за Хандкеа увијек била меланхолична утопија. Да ли га разумијете?“, одговорио:

“Никакво чудо што се Хандке окренуо Србији као посљедњем бастиону аутентичног у Европи. Он је босанске Србе који су опсјели Сарајево “поредио са Индијанцима који нападају и кољу 'америчке караване'.”

Ово поређење из изјаве П.Хандкеа може се двоструко, вишеструко тумачити, разумијети, па чак и тврдити да није логична и употребљива!

Могуће је да је исправно прво: тумачење да су Индијаци и Срби лоши момци, а “америчке караване” и опсјело Сарајево добри момци по схваћању П.Хандкеа а и С.Жижека; а можда је истнитије друго тумачење да су Индијанци и Срби добри момци по мишљењу П.Хандкеа а “америчке караване” и опсјело Сарајево лоши момци!

До данас сам видио, чуо и читао да П. Хандке говори добро о Србима и да их подржава. Сумњам да је могуће да је у овој његовој, актуелизираној изјави од С. Жижека, негативно говорио о Србима! Осим ако неко неће да наметне став да Срби из Босне и Херцеговине не припадају Србима Републике Србије, да су другачији, и да је П.Хендке један од промотор ове идеје, овог става?

Е мој Душане, зар очекујеш од свих оних који хорски пјевају о Србима као лошим момцима, да буду логични, прецизни, одговорни и да своје изјаве заснивају на чињеницама, документима!

Не тврдим да су моји ставови апсолутно тачни, али се надам, то се много пута потврдило, да ће изазвати пажњу и полемику, и зато ово данас пишем!
У првом дјелу ове изјаве П.Хандке говори о Индијанцима, који су, познато је да они старосједиоци, своји на своме, и да живе вијековима на тој територији а америчке караване су биле састављене од европских освајача који су дошли да освоје и владају том територијом.

Истина о Сарајеву ратном гласи: И опкољени и опкољивачи су старосједиоци, и нису као освајачи дошли са других континената и формирали “америчке караване”!

Већина Срба који су живјели и ратовали у и око Сарајева су аутентични старосједиоци, који десетинама година, вјековима живе на овој територији, своји на своме као и Индијанци.

Грађани Сарајева свих нација, који су током рата живјели на територији опсјелог и подјељеног Сарајева су већином старосједиоци, своји на своме, у мало мањем постотком у односу на Србе, јер су ту ратовали И источнобошњаци и санџаклије!

У пропагандном рату против Срба, свјетском јавном мнењу продата је и купљена прича о Србима који су дошли из Србије, Црне Горе и из других крајева Босне и Херцеговине и опсјели (П.Х), опколили Сарајево, попели се на брда око Сарајева и тероризрали и пуцали по Сарајеву.

Огромна већина Срба (95%) Сарајевски корпус Војске Републике Српске, који су били учесници грађанског рата на територија Града Сарајева су као и Индијанци старосједиоци, били своји на своме, уз мали проценат (5%) Срба који су били у другим јединицама Војске Републике Српске, ЈНА, и другим паравојним јединицама из Србије и Црне Горе. Овај став сам извео на основу података: из Босанске књиге мртвих, Мирсада Токаче; објављеног истраживања црногорских и србијанских жртава у грађанском рату у Босни и Херцеговини, Наташе Кандић; и података из књига и монографија о припадницима Армије БиХ и Војске Републике Српске који су ратовали на подручју Града Сарајева.

Срби, грађани Сарајева, поставили су, запосјели су, своје полицијске и војне снаге на границама својих народних/етничких српских територија Града Сарајева за које су сматрали да имају, полажу право. Непосредно прије основали су и објавили постојање САО Романија и руководства српских општина, па формирали војне јединице, Полицију и Војску Републике Српске.

Морам нагласити да не прихватам злонамјену праксу свих оних који Срби из Босне и Херцеговине именују као босански Срби. Добронамјерним читаоцима овог текста и већини Срба, од политичара, (Милорада Додика) до чобана са Морина је јасно да нема у Босни и Херцеговини босанских Срба (осим шачице издајица српских који се тако оцјећају, зна се зашто, продали народност за вечеру!)

Волио бих ради утврђивања истине, и њеном објављивању и понављању у свјетском јавном мњењу, шта је то опкољено и подјељено Сарајево, и ко су ту били добри и лоши момци, да П.Хандке и С.Жижек посјете два Сарајева, Сарајево и Источно Сарајево, чија територија је некад припадала заједници Града Сарајева (до 1992. године) и послушају другу страну, српску страну прице, погледа на подјељено и опкољено ратно Сарајево, јер су причу бошњачке стране могли ћути и прочитати хиљадама пута, без обзира на то, залажем се да поново чују и прву страну, не и једино праву!

Аутор: Душан Шеховац