Пресуда Младићу  је ослободила Републику Србију од агресије на Босну и Херцеговину.

Међународни и домаћи судови су дведесетак година судили и пресудили  Србима за ратне злочине у Босни и Херцеговини, и при том направили збирку докумената која може послужити за писање Историје Српских злочина у Босни и Херцеговини.

И то је добро,  то је велики допринос  за правду, мир и помирење. Подржавам то што се судило и што ће се судити свима из реда српског  народа, који су оптужени и којима је суђено, или којима ће бити суђено. Признајем постојање свих тих злочина и осуђујем све злочинце из реда мог народа који су починили те злочине.

Али, није поштено од пристрасних и једностраних међународних и домаћих судова, који нису исто тако темељито и свеобухватно оптужили и нељуде из реда других народа који су припремили и учествовали у ратним злочинама током  трагичног сукоба у региону.

Вријеме је да почну стварно, а не ко фол, судити и пресудити Бошњацима и Хрватима за злочине у Босни и Херцеговини, по истом аршину као и Србима и да се сакупи  збирка докумената која ће послужити за писање историје Бошњачких и Хрватских злочина у Босни и Херцеговини, у току грађанског рата 1992-1995. године.

До сада су бошњачки, српски и хрватски историчари писали текстове о ратном сукобу у Босни и Херцеговини, користећи „своје“ изворе  без селекције и међународних извора, селективно, користећи оне који им одговарају да прикажу своју страну историје, догађаје и процесе, узроке и посљедице.

Монофункционални историчари, самозвани политички аналитичари и самопроглашени политички аналитичари годинама говоре и пишу о агресији Републике Хрватске и  Републике Србије на  Републику Босну и Херцеговину, тумачећи  правно-политичке појмове,  из Дејтонског мировног споразума, Међународних и домаћих судова, (у овој анализи не користим нити разматрам резолуције и сличне документе УН и ЕУ, или неких других институција и организација): међународни сукоб,  трагични сукоб у региону , удружени злочиначки подухват, како им одговара. У ствари, све ове синтагме, преводе у агресија..

Дијелови пресуде генералу Ратку Младићу дали су грађу, снијег,  да се покажу  све историјске звјерке и да оставе траг.

У хашкој пресуди  генералу Ратку Младићу, на страни 2090., у фусноти 15357 пише: “Докази које је примило судско веће нису показали да су Слободан Милошевић, Јовица Станишић, Франко Симатовић, Жељко Ражнатовић или Војислав Шешељ учествовали у реализацији заједничког криминалног циља”. (извор: informer.rs)

Овај став из пресуде потврђује став да Република Србија, Слободан Милошевић или неко од његових београдских колега ниси били саучесници удруженог злочиначког подухвата, у ком су били Радован Караџић, Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Богдан Суботић, Момчило Мандић и Мићо Станишић (параграф 4238 пресуде), од 1991. до краја 1995. године, који је формиран  с циљем протјеривања Хрвата и Бошњака, тадашњих муслимана, са великих делова БиХ.

Објективни  и поштени историчари, користећи мултифункионални поглед на историјске догађаје, ће на основу ове пресуде и других извора закључити да  се у Босни и Херцеговини десио трагични сукоб који је може описати и као грађански рат.

Овај трагични сукоб не може се именовати, јер нема довољно доказа,  као међудржавни, међународни сукоб или агресија, како то именује историјска елита, академици код Бошњака. Нешто их не чујем и не читам ових дана!  Зашто ли?

Док они шуте, огласили су се бошњачки самозвани и самопроглашени стручњаци за ратно и хуманитарно право који, наравно, ове дијелове пресуде који Републику Србију ослобађају од било какве одговорности за грађански рат у Босни и Херцеговини не коментаришу већ и даље рецитују пјесме о агресији Републике Србије на Босну и Херцеговину. Али зато свом народу сервирају неке, дијеловима из хашке пресуде Младићу, на примјер појам “геноцидна намјера” као битан дио пресуде за Бошњаке. И наравно,  ових дана о појму “геноцидна намјера”, као новом “аргументу” за демонизацију Републике Србије,  уче на миндер сијелима челници бошњачкоих невладиних организација.

Усраће се ови ђаци, који нису макли даље од почетка, од напора да науче и смисле нове пароле којима ће оцрнити Србију, српски народ и њихове вође и институције. Надам се да имају још залиха пелена, да их ја њима не морам слати.

Нису јос схватили да њихове оптужбе завршавају  на сметљишту историје, и да се баш ових дана на сметљиште историје одлажу њихове “тврдње и докази” да је Република Србија извршила агресију на Босну и Херцеговину!

Питам се! Питам се! Хоће ли послије ове пресуде стварни и лажни историчари избацити из својих књига неистиниту историјску чињеницу став да је Република Србија извршила агресију на Републику Босну и Херцеговину!

Жао ми их је, узалуд вам труд ђаци, (имате лоше професоре), јер не знате да се Србија оцрнити не може!