Двије године су прошле од нестанка тада двогодишње дјевојчице Данке Илић, једног од најпотреснијих случајева у новијој историји Србије и региона, који ни данас нема коначан судски епилог.

Недостатак доказа је главна карактеристика истраге у случају Данке Илић, која је прије двије године, 26. марта 2024. нестала у Бањском Пољу код Бора.

Досадашња вјештачења нису донијела ниједан материјални доказ, а тијело дјевојчице није пронађено, као ни њени ДНК трагови на критичним мјестима.

Суђење за њен нестанак, као и смрт још није почело јер су вишеструке оптужнице против окривљених у овом случају враћене на допуну, пренио је раније Euronews.

Опсежна потрага

Нестанак дјевојчице покренуо је опсежну потрагу у којој су учествовале полицијске службе, спасилачки тимови и грађани.

Први пут је активиран и систем Амбер Алерт Србија, што је додатно мобилисало јавност и институције у покушају да се дијете што прије пронађе.

Нада у срећан исход трајала је кратко. Убрзо након почетка истраге јавност је обавијештена да је дјевојчица убијена, што је изазвало снажне реакције и огорчење широм региона.

Полиција је у кратком року идентификовала и ухапсила осумњичене Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, за које се сумњало да су повезани са нестанком и убиством.

Према ранијим писањима српских медија, осумњичени су током испитивања признали извршење кривичног дјела, али су касније мијењали своје исказе, а једно признање је и повучено, уз тврдње да је изнуђено.

Такав развој догађаја додатно је закомпликовао истрагу и отворио питања о законитости појединих доказних радњи, али и о кредибилитету изјава датих у раној фази поступка.

Оптужнице враћане на допуну

У међувремену спровођене су додатне истражне радње, укључујући реконструкције догађаја и прикупљање додатних доказа како би се разјасниле околности нестанка и убиства.

Управо недостатак материјалних доказа остао је један од кључних проблема у овом случају. Како је детаљно наведено у анализи Еuronewsa, у досадашњем поступку није пронађен довољан број трагова који би недвосмислено повезали осумњичене са кривичним дјелом.

Посебан изазов представља и чињеница да тијело дјевојчице није пронађено, што значајно отежава доказивање и правни ток поступка, али и додатно оптерећује породицу која и даље тражи одговоре.

Оптужнице су више пута враћане на допуну, а судски процес још није добио коначан и јасан ток. Процедурални проблеми, недостатак кључних доказа и контрадикторни искази успорили су доношење одлуке.

Током истраге, према наводима медија, ухапшено је и више особа због сумње да су помагале осумњиченима након извршења злочина, укључујући и чланове њихових породица, што је додатно проширило обим случаја.

Стручњаци упозоравају да комбинација недостатка физичких доказа, промјењивих исказа и сложености предмета представља велики изазов за правосудни систем, али и утиче на повјерење јавности у институције.

Шта се десило кобног дана?

Како је Euronews раније писао, све је почело када је мајка дјевојчице са сином и Данком 26. марта 2024. године отишла до породичне куће у Бањском Пољу како би се, како је тада навела, дјеца поиграла.

Она је са њима била у дворишту и фотографисала их, а потом фотографије слала супругу. Касније је управо једна од њих и коришћена у тренуцима када се трагало за дјевојчицом.

Десет дана су за Данком интензивно трагали сви у Србији. Министар унутрашњих послова Братислав Гашић је тада у обраћању медијима рекао да је том приликом урађено 15 полиграфских испитивања. Како је додао, прве упуте како би текла потрага дала је мајка дјевојчице. 

- У потрази су коришћена сва расположива техничка средства: дронови са термовизијама и без ње, хеликоптери, полицијски пси трагачи, прегледано је 200 кућа, исто толико станова, више од 400 возила, добијена су обавјештења од више десетина особа, прегледано је више од 10 камера, полиграфски тестирано 15 особа, на дан нестанка лоцирано 42.000 телефона на базној станици у Бору итд - рекао је тада Гашић. 

Из Горске службе спасавања су навели да су раније у потрагу били укључени сви ресурси, уз напомену да је ријеч о незгодном терену. Иначе, у данима након нестанка дјевојчице падала је киша, што је додатно отежавало посао спасиоцима.

У Бањском Пољу су тих дана били и специјалистички тимови за спасавање из рушевина из Београда и Новог Сада, Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова.

Гашић је истакао и да су захваљујући систему "Пронађи ме" стигле стотине хиљада порука и позива. У потрагу је био укључен и Интерпол.

Шта кад тијело не буде пронађено?

Судски вјештак Љубомир Божевић истиче проблем недостатка кључних материјалних доказа, посебно с обзиром на то да тијело дјевојчице Данке Илић није пронађено.

- Ту нити имате повреде, нити ДНК, неки можда минималан је могао да буде, али у том лому у колима и у детету које је обучено, врхови прстију су могли да оставе трагове, а можда и нису - рекао је Божевић раније за Euronews.

Како наглашава, говорити о материјалним доказима када нема тијело није једноставно.

- Не заборавите, имате признање човека. Такође, не мислим да је полиција насумице копала по разним местима. Била је нека инсајдер информација. То може да буде само од људи који су учествовали у свему томе - каже Божевић.

Додаје да је могуће водити поступак и без тијела и наглашава да не треба заборавити кроз шта све, од нестанка дјевојчице, пролазе њени родитељи.

- Пресуда за убиство да се донесе без проналаска тела - па то није ни прва ни последња која би била донета. Проблем је што је прошло доста времена, разводњена је ситуација, сада је нешто друго у првом плану - наводи он.

Бивши начелник Безбједносно-информативне агенције Радиша Роскић каже да постоје три могућности.

- Да потврди оптужницу, да је врати на допуну уз одговарајуће инструкције, и трећи је да одбаци оптужницу и тиме практично прекине кривични поступак. Не улазећи у све детаље око жалбених поступака, враћамо се на та основна начела кривичног поступка, суди се на бази слободног уверења, а на основу изведених доказа. Чему ће поклонити веру? То се уклапа у тај принцип слободног судијског уверења - рекао је он.