На већини ливада у Источној Херцеговини прикупљање кабасте сточне хране, сијена и сјенаже, ових је дана приведено крају.
Сезона је, као и прошле године, почела нешто раније него што је уобичајено за ово поднебље и доба године.
- Обично би ове активности започињале у другој половини јуна, а неријетко и самим крајем мјесеца, што ове али и претходне године није био случај, прије свега захваљујући изузетно повољним временским условима, односно дугорочној стабилизацији која је услиједила након дуготрајног кишног периода - наводи Дарко Марковић, савјетодавац у ПССРС (Савјетодавна Српске).
С порастом дневних, али и ноћних температура ваздуха, након свјежег и нестабилног маја, дошло је до убрзаног пораста и наглог сазријевања зелене масе.
То је условило да косидба најприје почне на парцелама засијаним травно-дјетелинским смјесама, тзв. вјештачким ливадама, које се, према ријечима савјетодавца, у зависности од временских прилика и количине падавина, најчешће косе три до четири пута током сезоне.
Овакав приступ посебно је присутан на пољопривредним газдинствима која се баве вакумирањем зелене масе, односно производњом сјенаже. Све чешћа примјена савремене механизације за прикупљање и складиштење кабасте сточне хране додатно је допринијела да се радови одвијају брже, ефикасније и с мање напора него раније.
- Приноси су у зависности од локације односно врсте парцеле били прилично неуједначени, али општи утисак је да су углавном задовољавајући - истиче Марковић, додавши како су константне кише у мају, условиле да на појединим парцелама, а нарочито оним које су у протеклом периоду третиране стајњаком, дође до прерастања и полијегања биљне масе, па се сама косидба, односно прикупљање и вакумирање сијена на тим парцелама одвијало доста отежано.
На парцелама гдје се вода дуже задржавала, забиљежене су и појаве трулежи, нарочито у доњим зонама надземног дијела биљака, али су те појаве биле спорадичне. Показало се, наводи, да је садржај хранљивих материја у биљкама изузетно висок, па овосезонски квалитет сијена, генерално оцјењује веома добрим.
Слична ситуација је, додаје, и са стрним житима која се углавном налазе у фазама наливања зрна, а којима је на подручју општина Невесиње и Гацко засијано мање површина него што је то био случај претходних година. У току су припреме за жетву ових усјева, а према ријечима ратара до сада нису уочене појаве неких већих оштећења на биљкама.
Понуда већа од потражње
И ове године, као и двије претходне, према наводима Марковића, понуда сијена је доста већа од потражње. Разлог лежи, прије свега у чињеници да су претходних сезона приноси били на изузетно високом нивоу, али и благим зимама, када је потрошња сијена била доста мања него што је то било очекивано. Све се одразило и на креирање нешто другачијег "цјеновника" балираног сијена.
- Овогодишња вриједност једне просјечне бале сијена, од око 20 кг, је доста нижа него прије пар година и у зависности од величине бале и квалитета сијена не прелази износ од 3 до 4 КМ - каже савјетодавац, појаснивши да је она изузетно ниска у поређењу с цијенама осталих врста сточних хранива, али и намјерница биљног поријекла које се користе у људској исхрани.
Истиче и примјере продавача који су због немогућности продаје, како у трави, тако и балираног, сијено давали готово у бесцјење, прије свега како не би запуштали своја имања. Ипак, то се свакако може третирати као индивидуална рачуница сваког продавца, а која зависи од више разлога и фактора као што су: количина сијена тј. величина бале, квалитет самог сијена, удаљеност односно приступачност имању гдје је сијено лоцирано и слично.
- Када су цијене услуга балирања у питању оне се у односу на претходну сезону нису битније мијењале, тако да је цијена по једној бали износила око 1 КМ за обичну балу, док је цијена услуге балирања вакумиране бале износила око 30 КМ - наводи Марковић.
На појединим газдинствима, нарочито на оним која располажу већим сточним фондом, а узимајући у обзир релативно кратак вегетативни циклус, када искористивост зелене биљне масе достиже своје максималне вриједности, произвођачи су били принуђени да ангажују и сезонску радну снагу, како би благовремено обавили ове активности, што свакако додатно поскупљује овај процес.
