- Европска унија близу је одлуке да ли ће наставити војну мисију ЕУФОР-а у БиХ, као и да ли ће и на који начин наставити своје војно присуство у земљи.
Наиме, "Независне новине" су крајем прошле године писале да је Европски савјет у закључцима у вези с овом европском војном мисијом закључио да до љета очекује одлуку о њеној будућности.
- Савјет с радошћу очекује наредни стратешки преглед најкасније до средине 2021. године као базу за разговор о будућим задацима ЕУФОР-а, начину на који ће се операција даље кретати, а све то имајући у виду потребу за подршком напретку БиХ у европским интеграцијама и узимајући у обзир безбједносну ситуацију на терену - наглашено је у закључку.
Фарис Кочан, истраживач на Факултету политичких наука у Љубљани, сматра да је можда дошло вријеме или за крај, или за редефиницију улоге ЕУФОР-а.
- За ову мисију више не видим суштинску улогу јер физичких сукоба вјероватно неће никад више бити, а и реформа Оружаних снага БиХ је одавно спроведена. Мислим да је само питање времена кад ће ЕУ одлучити да новац који даје за ЕУФОР радије преусмјери у неке пројекте - рекао је Кочан за "Независне новине".
Током јучерашњег дана нисмо успјели добити информацију докле се стигло с овим документом и када би он могао бити завршен, а могуће је да је то из разлога што се ради о тајном документу који у оригиналној форми неће бити објављен. Посљедња два прегледа обављена су 2017. и 2019. године, а у њима није било значајнијих измјена мандата и мисије.
Мандат мисије ЕУФОР-а "Алтеа", иначе, има двије компоненте: извршну и неизвршну. Извршна компонента обавља се под мандатом Савјета безбједности УН-а, и крајем сваке године Савјет безбједности одлучује о томе хоће ли продужити мандат мисије. Русија је сваки пут до сада подржавала продужење мандата, али се противила да у извршни мандат ЕУФОР-а буде укључено било шта што је везано за НАТО. Обје мисије које су претходиле ЕУФОР-у, и ИФОР и СФОР, биле су мисије под окриљем НАТО-а. ЕУ је договорила са САД, кроз процес "Берлин плус" уз иницијативу Њемачке, да ЕУ 2004. преузме од НАТО-а војну мисију у БиХ, и отад она функционише с неизмијењеним мандатом, осим што је периодично долазило до смањења броја војника на терену.
Биће посебно занимљиво пратити став Русије када Кристијан Шмит, нови наредни високи представник, у новембру буде Савјету безбједности подносио први извјештај, уколико до тада мандат ЕУФОР-а не буде измијењен.
Мисија "Алтеа" ЕУФОР-а има три основна циља, од којих се први односи на подршку и тренирање Оружаних снага БиХ, како би се приближила стандардима НАТО-а. Други циљ односи се на поштовање војних анекса Дејтонског споразума, односно на дио који се тиче наоружања и војних формација у БиХ и региону. Трећи циљ је подршка ОХР-у за испуњавање своје мисије у складу с Дејтонским споразумом, као и Процесом стабилизације и придруживања. Високи представник је у вријеме када је успостављена мисија ЕУФОР-а имао и улогу специјалног представника ЕУ у БиХ, али је тај посао прије већ више од 10 година преузела Делегација ЕУ, чији је шеф уједно и специјални представник ЕУ за БиХ. ЕУ је, посебно на инсистирање Њемачке, прије десетак година одлучила да уз одобрење Савјета безбједности УН-а дио који се односи на специјалног представника пребаци на Делегацију ЕУ.
