Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање, што је једна од најмонструонизијих ликвидација комплетних породица у Хрватској извршених због етничке припадности, саопштено је из Информационо-документационог центра "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су припадници извиђачко-диверзантске сатније такозваних Хрватских одбрамбених снага (ХОС) у ноћи између 17. и 18. фебруара 1992. године убили су у породичној кући у Церни Радомира Олујића (38), његову супругу Аницу (37) и малољетну дјецу Милену (16) и Марка (13).
Koмандант чете Томислав Мади издао је наредбу припадницима чете Мариу Јурићу, Зорану Поштићу, Давору Лазићу и непознатој особи под надимком `Босанац` да оду у Церну и убију `четнике`, иако је знао да је ријеч о цивилима - навели су раније из "Веритаса".
Мади је наредио да минирају кућу и подијелио им пушке, пиштоље, мине, штапин, детонаторске каписле и два пригушивача, а Мији Старчевићу је наредио да припаднике чете одвезе у Церну и покаже им кућу у којој живе Олујићи.
Јурић, Поштић, Лазић и особа са надимком "Босанац" убили су из ватреног оружја чланове породице Олујић - десет пројектила је погодило Радомира, шест Аницу, а по једанаест дјецу Милену и Марка.
Послије хладнокрвне ликвидације, кућа породице Олујић је опљачкана, а потом су покушали и да је минирају, али због нестручног руковања до експлозије није дошло.
Убице су се са украденим стварима вратили до Комлетинаца, гдје су ствари и новац из Олујићеве куће предали Мадију.
Жупанијско државно тужилаштво у Вуковару је 29. децембра 2006. године подигло оптужницу против припадника ХОС-а због кривичног дјела ратни злочин над цивилима.
Жупанијски суд у Вуковару их је 15. фебруара 2008. године неправоснажно осудио на укупно 57 година затвора – Мадија на 20, Јурића на 12, Поштића на осам, Лазића на седам и Старчевића на 10 година, али је Врховни суд Хрватске годину дана касније смањио казне – Мадију на 15, Поштићу на седам, а Старчевићу на осам година затвора, док су Јурићу и Лазићу потврђене казне.
Убиство породице Олујић у којој је муж био Србин, а супруга Хрватица, једна је од најмонструознијих ликвидација породица у рату у Хрватској.
На подручју Хрватске убијена је и четворочлана породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, трочлана породица Зец у Загребу у децембру 1991. године, четворочлана породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. године, четворочлана породица Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992. године.
Осим Радосављевића, у којој су оба супружника били Срби, у другим породицама супружници су били српске и хрватске националности.
