Прије 24 године у кафићу „Панда“ у Пећи, двојица маскираних нападача убила су шесторицу српских младића. У терористичком нападу, рафалном паљбом, испаљено је око 60 метака.
Иако истрага траје већ шест година из Тужилаштва за организовани криминал одговора ко је и зашто пуцао у „Панди“ још нема. Најављују наставак прикупљања доказа и података важних за расветљавање тог злочина.
Убијени су Иван Обрадовић (15), Зоран Станојевић (18), Вукота Гвозденовић (16), Светислав Ристић (18), Иван Радевић и Драган Трифовић (18).
Смртовница са њиховим фотографијама и данас је на улазним вратима Пећке патријаршије.
- То је било стрељање, то је био масакр. То ко је урадио… то је монструм урадио, урадио је болесни ум - рекла је прије неколико година Милена Радевић, мајка убијеног Ивана након парастоса служеног на градском гробљу у Пећи.
Предсједник Србије Александар Вучић је у више наврата говорио да постоје „одређене информације“ о убиству у Пећи, а родитељи убијених већ су дуже вријеме у контакту са Тужилаштвом за организовани криминал у Београду.
Истрага о том злочину је покренута тек 12. маја 2016. у Тужилаштву за организовани криминал у Београду.
- Истражне радње су кренуле и очекујемо да нам саопште када ће то бити, сами се питамо – навео је раније Војислав Трифовић, отац убијеног Драгана.
- Ми, родитељи свирепо убијене деце, достојанствено, али уз немерљиву патњу, носимо претешки крст. Сва наша осећања умиру, само нас туга, сваким даном, све више обара. Одлазимо, један по један, а истине о убиству наше деце још нема. Ми, који је чекамо, морамо да реагујемо. Смирено и достојанствено да враћамо сећање на њих. Носимо тај крст и узносимо га на Голготу. Они ће нас, кад се горе сретнемо, питати: шта сте учинили да сазнате ко нас је убио? - рекао је Љубомир Ристић, отац убијеног Светислава.
Љубомир Ристић, отац Светислава (18), једног од шесторице убијених српских младића у кафићу „Панда“ у Пећи 14. децембра 1998. године, овако је одговорио на позив „Новости“, послије апела родитеља убијене дјеце да ће, док трају, трагати за истином и правдом:
– Засада нема ни истине ни правде. Ми позивамо надлежне да истрају, уз нашу помоћ и родитељски вапај, да одговоре ко је починио тај стравичан злочин. Истина, каква год она била, залечила би наше ране. Тужилаштво за организовани криминал најпре треба да настави свој посао. Зашто чека? Протекло је много времена од последњих сазнања о починиоцима.
Четири породице: Обрадовићи, Радевићи, Станојевићи и Ристићи, изгоњени из Пећи, послије погрома српског народа и скрнављења гробова, у страху да им албански екстремисти не премјећу кости синова, са собом, до нових уточишта, пренијели су и посмртне остатке дјеце. У пећком гробљу почивају још синови Гвозденовића и Трифовића: Вукота и Драган.
Да се злочин не заборави
Суштина нашег апела је, каже Љубомир Ристић, да овај страшни злочин не падне у заборав.
- Сви ми смо свесни околности под каквим је притиском наш српски народ на Косову и Метохији и ничим не бисмо желели, упркос нашем болу и живој рани, да учинимо било шта што би отежало позицију нашег народа и државе. Само тражимо истину, а дужност нам је да сачувамо пијетет на нашу узорну и невино страдалу децу.
