Градоначелник града Сарајева Бењанима Карић недавно је на свом "Фејсбук" налогу објавила фотографију идејног рјешења споменика краљу Твртку I Котроманићу, који би требао бити подигнут у парку иза зграде Предсједништва БиХ.

Карићева је навела да награђени рад "вјерно приказује снажан лик и ауторитет краља с подигнутом руком и отвореном шаком, која уједно и поздравља и зауставља".

Фото: Фактор

Према њеним ријечима, мач краља Твртка "симболизује спремност на борбу, а штит са љиљанима на одбрану државе Босне".

Стефан Твртко I Котроманић био је српски бан и краљ Босне. Као владар покушао је да споји двије главне српске средњевијековне државе Босну и Рашку и крунисао се, вјероватно 1377. године за краља Срба, Босне, Приморја и Хумске земље.

Када се крунисао узео је и титуларно име свих Немањића - Стефан. За мјесто крунисња узима се манастир Милешева, а за вријеме Митровдан односно 26. октобар 1377. године. Владимир Ћоровић о Твртковом крунисању у дјелу „Историја српског народа“ пише:

- Послије успјеха постигнутих против Алтомановића и Балшића ријешио је Твртко да своје дјело крунише и видно. У Милошеву, над гробом Св. Саве, вјероватно на Митров-дан 1377, крунисао се Твртко за краља "Срблнємь и Боснě и Поморих и Западнимь Странамь". Крунисање није извршено у Жичи, по старој традицији Немањића, по свој прилици за то, што се она није налазила у Твртковој власти, али је Милешево, са гробом Св. Саве, чији је култ међу Србима био већ знатно развијен, и као задужбина Немањића изабрано намјерно да се нагласи то везивање за старо насљеђе. Од тада, он се, по обичају српских владара, назива Стефан Твртко; на свој двор доводи посебног логофета из Рашке и с њим српске краљевске обичаје; од Дубровчана прима 2.000 перпера светодимитарског дохотка који су они дотле плаћали српским владарима.