Половне робе из увоза све су траженије на нашем тржишту, јер их грађани Српске и БиХ, због својих скучених кућних буџета и чињенице да су кудикамо јефтиније од нових, све више купују.
Тако су се многи становници преорјентисали на облачење у „секенд хенд“ радњама, док своје домове све чешће опремају кориштеном бијелом техником и намјештајем.
Такође, кудикамо више купујемо половне атомобиле, а статистика показује да годишње у БиХ буде увезено четири-пет пута више половњака него нових лимузина.
Кад је ријеч о половној одјећи, подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ показују да смо за четири мјесеца ове године увезли 1.348 тона, вриједних 2,4 милиона КМ. Њеним продавцима ни корона није много помрсила конце, с обзиром на то да је лани у БиХ увезено кориштене гардеробе и других кориштених текстилних производа у вриједности 6,4 милиона КМ, што је тек три одсто мање него годину раније. У обзир треба узети и то да, због пандемије, прошле године продавнице нису радиле скоро два мјесеца.
Увоз
У поређењу са 2010, увоз ове робе је прошле године био већи за чак 2,3 милиона КМ.
У „секенд хенд“ шоповима истичу да и у епидемији имају посла, те да су њихове муштерије углавном људи са скромним примањима.
Продавци половне бијеле технике с којима смо разговарали кажу да је лани, због епидемије корона вируса, потражња била нешто мања, али да, генерално, наши грађани све више купују кориштене, добро очуване машине за суђе, веш и сушење, те фрижидере и шпорете.
Они своје производе рекламирају и преко друштвених мреже, док интернет огласи такође врве од њихове понуде.
– Уназад нешто више од пет година, колико се бавим овом послом, потражња, односно продаја јесте порасла, али не нешто значајно. Међутим, у међувремену је отворено још оваквих радњи, што значи да људи, генерално гледано, све више купују половну бијелу технику. То је разумљиво, јер, на примјер, просјечна цијена једног квалитетнијег комада бијеле технике износи око 300 КМ, што је и до три пута јефтиније него што кошта нов – каже власник једне бањалучке радње.
Минималац
Ово је, свакако, велика олакшица за многе грађане РС и БиХ који нису у прилици да, без кредита, купе више комада новог намјештаја или бијеле технике.
У прилог томе говори и званична статистика, која показује да, од укупног броја запослених, за минималац ради сваки осми радник. За плату која није довољна ни за трошак хране из потрошачке корпе ради нешто мање од половине радне снаге.
Анализа Савеза синдиката РС показује да је потрошачка корпа за четворочлану породицу у марту коштала 1.960 КМ, од чега је трошак прехране износио 741 КМ.
Када се на ово додају готово свакодневна поскупљења основних животних намирница и других роба које грађани морају да купује, јасно је колико су кућни буџети многих пренапрегнути. Зато не чуди што је све више оних који се одлучују за куповину половних ствари.
– Прије непуне три године сам уселио у кућу, а већину бијеле технике и намјештаја купио сам у радњама половне робе. Ријеч је о квалитетним и добро очуваним комадима из Њемачке, којима сам презадовољан. Намјештај ми се чини јако издржљивим, а бијела техника засад ради као сат. С друге стране, да сам куповао нове ствари, коштале би ме више од дупло него што сам платио половне, а то, у том тренутку, заиста нисам могао себи да приуштим – каже Никола В, конобар из Бањалуке.
Гаранција
Колико годишње буде увезено половне бијеле технике и намјештаја нисмо успјели да сазнамо јер се, каку су рекли у УИО, сва роба разврства према царинској тарифи, у којој се не налазе ови појмови.
У удружењима потрошача наглашавају да је новим Законом о заштити потрошача РС предвиђено издавање гаранције, не краће од годину дана, на половне производе. Закон је у фази усвајања.
– То је један од показатеља у којој се мјери код нас купују половни производи, углавном из иностранства, који посједују одређени квалитет, али до сада на њих није било гаранције. Чињеница је да се највише купују половни аутомобили и бијела техника, а нешто мање захтјева за гаранцију односи се на намјештај и гардеробу – каже за Српскаинфо извршна директорка приједорског Удружења грађана „Дон“, Муриса Марић.
У удружењима потрошача наглашавају да, купујући половне, али квалитетне и добро очуване робе из иностранства, наши грађани спајају угодно са корисним. Муриса Марић истиче да нас платежна моћ опредјељује да купујемо половне аутомобиле, одјећу, бијелу технику, намјештај и многе друге робе.
– Ови производи потискују нове, јер су јефтинији, што не значи да су мање квалитетни. Напротив. Било какво пресељење у иностранству изискује нов намјештај и бијелу технику, који нису пуно кориштени. Тако, овдје за пар стотина КМ можемо да купимо машину која је тамо и неколико пута скупља, а која ће наџивјети ону коју пазаримо овдје – каже Марићева.
Додаје да код нас долази и роба која је била изложена у салонима у иностранству.
– Она није кориштена, али тамо се не продаје, па ми добијамо нов производ. Куповина половних роба је добра инвестиција на нашем тржишту. Намјештај и бијела техника далеко су квалитетнији од оних који се продају овдје – наглашава Марићева.
