“Сњежна краљица”, “Мала сирена”, “Ружно паче”, “Дјевојчица са шибицама” “Палчица” многим генерацијама познате су бајке, са којима су се у неком периоду одрастања сусретали.

Њихов творац, али и творац многих других бајки је дански писац Ханс Кристијан Андерсен, који је преминуо прије 145 година. Можда су времена другачија, можда бајке до данашњих малишана долазе на различите начине, али једно је сигурно, Андерсен је један од аутора који су им утабали пут и раширили такву врсту магије до дјеце широм свијета.

Чаробни свијет "Пепељуге" и њених помагача животиња, раскошне палате, магичне стаклене ципелице, зле маћехе, фантастични живот сирена на дну мора, као и дирљива прича о оловном војнику и његовој балерини освајала је срца многих генерација. Заједно са Андерсеновим јунацима путујемо у далека, раскошна краљевства, спознајемо добро и зло и схватамо праве животне вриједности. Урањајући у свијет бајковитих пространстава, небеских висина и морских дубина, посматрајући животе лабудова, принчева и принцеза спознајемо моћ живота и снагу добра.  

О маштовитом данском писцу, његовом стваралаштву и статусу бајке у савременој књижевности за “Глас Српске” је говорио професор Филолошког факултета у Бањалуци Игор Симановић.

Према његовим ријечима када се изговори име Ханса Кристијана Андерсена одмах се помисли на бајке, свијет маште и чудесних, фанстастичних прича, али не треба изоставити његово цјелокупно стваралаштво.

- Не смијемо изгубити из вида чињеницу да је Андерсен био изузетно плодан писац који је написао много тога, те да је једна од битних фигура данског романтизма. Прије него што је почео да пише бајке, Андерсен је писао драме, поезију и романе. Један његов роман је био веома популаран и превођен у Њемачкој. Писао је путописе о Њемачкој, Шведској, Шпанији - навео је Симановић.

Додао је да  Андерсен није само препознатљив као писац бајки у оквирима данске књижевности.

- То што његово стваралаштво није у толикој мјери присутно и познато код нас је друга ствар. Оно по чему је Андерсен најпопуларнији и чиме је у читавом свијету позиционирао данску књижевност јесу бајке. Тренутак када се окреће бајкама је моменат када у општим оквирима свјетске књижевности постоји интересовање за ову књижевну врсту - објаснио је Симановић.

Нагласио је да је занимљив начин на који је дански писац стварао бајке користећи много народних прича, мотива, легенди и митова.

- Неке бајке је актуелизовао изнова, а неке је исписивао. Тај његов свијет је заиста чудесан и фасцинантан и ни на који начин његове бајке не треба сврставати у књижевност за дјецу, јер су оне непревазиђена литература за све генерације - казао је он.

Образложио је да свако вријеме и генерације које долазе имају право на своју бајку.

- Покушај писања бајке у савременој књижевности ме веома радује, јер то показује да је интерес присутан. Свака генерација има право да бајку актуелизује у свом контексту. Уколико неко хоће да буде успјешан писац бајки, без обзира у ком времену, он мора да прихвати и препозна оно што је њена суштина. Бајку  карактерише њена бајковитост. Све бајке имају идентичну структуру што доказују истраживања Владимира Јаковљевића Пропа. Ако се препознатљива срж и суштина бајке наруши убија се њена бајковитост. Она треба да чува  једноставни сиже, само је ствар контекста у који ће прича бити смјештена - испричао је Симановић.

Као примјер за то навео је Андерсеновог “Оловног војника” који у поређењу са неком другом, класичнијом бајком дјелује другачије.

- “Оловни војник” садржи композицију бајке која је битна да би се бајковитост сачувала. У данашњем времену, примјер писања бајке је сјајна Гроздана Олујић која је уврштена у лектиру за основну школу - рекао је Симановић.

Нагласио је да је највећи проблем како данас дјеци интерпретирати бајку.

- Питање је како је поставити. Уколико се препозна срж која постоји у “Црвенкапици”, “Пепељуги”, “Сњежани и седам патуљака” дјеца ће лакше прихватати и схватати шта је уистину бајка, што је битан елеменат у процесу образовања и за разумијевање текста и књижевности - закључио је Симановић.

Андерсеново цјелокупно стваралаштво указује на дубоко познавање неправди које је виђао свуда око себе, а које је и сам доживљавао.

- Бајке леже у мени попут сјеменки. Потребан је само дашак вјетра, зрака сунца или кап горчине па да се растворе у цвијет - казивао је велики Андерсен.

Почеци

На острву Финен у Данској, у градићу Оденс, у породици обућара Ханса Андерсена, прије 215 рођен је дјечак Ханс Кристијан Андерсен. Након очеве смрти као четрнаестогодишњи дјечак будући славни писац остао је без ичега. Убрзо је отпутовао за Копенхаген како би похађао глумачку школу с балетом и пјевањем. Но, из школе су га отпустили, с образложењем да је неталентован. Уз помоћ покровитеља, директора Краљевског позоришта, Андерсен је успио да заврши школовање. Његово прво успјешно дјело био је путопис “Шетња од Холменског канала до источне тачке острва Амагера” из 1829. године.  Постао је познат када је објављен роман “Импровизатор” из 1835. године, који је написао након путовања по Италији осликавајући у њему борбу младог писца за афирмацију.