Светом литургијом, славским обредом и богатим културно-умјетничким програмом Храм Светог пророка Илије у Миљевини прославио је свог небеског заштитника и осам и по деценија од освећења ове светиње.

Празнично славље у Миљевини окупило је бројне вјернике. Кум крсне славе Храма био је Бранко Ребић из Београда, поријеклом из оближњег села Даничићи са својим зетом Милуном Милутиновићем.

Сабрали су се људи из свих крајева поријеклом са овог подручја, каже парох миљевински Љупко Медовић.

- Воле за Илиндан да дођу, да се окупе и помоле овдје у храму,  касније током дана и да се заједно провеселимо на народном весељу. Ово је 85. година од освећења нашег храма, полако се припремамо и за стогодишњицу. Даће Бог да је заједно прославимо - рекао је Медовић.

У години прославе великог јубилеја ускоро би требало да буде ријешен и вишедеценијски  проблем водоснабдијевања Храма Светог пророка Илије са Црквеним домом.

- Овај храм никада није имао редовно водоснабдијевање, већ смо морали воду да довозимо у цистернама и тако пунимо базен. У овој години смо урадили и фасаду на огради око храма, као и неке реконструкције у унутрашњости храма, степениште и довршили фрескописање - подсјетио је парох Медовић.

У славу Светог пророка Илије организован је и црквено-народни сабор, деценијама уназад један од најмасовнијих у Горњем Подрињу.

Прослава храмовне крсне славе почела вечерњим богослужењем у навечерје празника старозавјетног пророка Светог Илије,  непоколебљивог проповједника етичких вриједности вјере, оданости и љубави.

Славље су увеличали овдашњи фолклораши и гуслари представивши разноврстан репертоар народних пјесама и игара у порти храма.

Храм Светог пророка Илије на узвишењу изнад Миљевине, на Илиндан 1939. године, освештао је митрополит дабробосански Петар Зимоњић, који је само двије године касније мученички пострадао од усташа у Другом свјетском рату.

За вријеме Другог свјетског рата, миљевинска црква дијелила је страдање српског народа, а Италијани су је једно вријеме користили као коњушницу.

У мају 1945. године, након званичног завршетка рата, Храм је био свједок страдања више хиљада младих војника Југословенске војске у отаџбини из Србије, које су припадници нове комунистичке власти без суђења побили у близини цркве и бацили у јаму Понор.

У Храму Светог Илије у Миљевини налазе се мошти свештеномученика Будимира Соколовића, вјерског референта Врховног штаба ЈВуО и исповједника Драже Михаиловића, из чувене фочанске свештеничке породице, која води поријекло од патријарха Макарија и великог везира Мехмед паше Соколовића.

Заједно са хиљадама краљевих војника трагично је окончао овоземаљски живот у једној од јама код Миљевине.