Породице страдалих и несталих Срба из Хрватске највише погађа неправда и чињеница да немају право на истину, док хрватска страна неће да сарађује у потрази за несталим Србима из Хрватске, нити се процесуирају починиоци, речено је на конференцији за медије Удружења несталих и погинулих лица "Суза" и Комисије за нестала лица Србије.

На конференцији поводом обиљежавања 31 године од страдања и прогона Срба у акцији "Олуја", под називом "Вратите нам наше најмилије - предуго чекамо", истакнуто је да је Србија посвећена очувању сјећања и тражењу истине, те подршци избјеглим.

Указано је да нема оптужених за злочине на српским народом, те да нема оправдања за непроцесуирање ратних злочинаца, као и да је то јасан примјер дискриминације жртава, док је све тежа борба да се дође до истине и случајеви нестанка ријеше.

Предсједница Удружења несталих и погинулих лица "Суза" Драгана Ђукић истакла је да су у акцији "Олуја", коју су спровеле хрватске снаге, заједно са јединицама такозване Армије БиХ, Срби ситематски и плански убијани и протјерани са тих простора, који су опустошени, куће опљачкане и запаљене, а цркве и културно историјски споменици девастирани.

Напомиње да је погинуло 1.900 лица, а протјерано више од 200.000, док породице удружене у болу, нису имале прилику да их ожале и за њих "Олуја" још није завршена.

- У Хрватској се дани српског страдања славе, то је једина земља која има позната регистрована масовна гробна мјеста страдалих из `Олује`. На перфидан начин хоће да прикрију српска страдања, јер погинуле Србе воде као хрватске држављане - рекла је Ђукићева.

Предсједник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић истакао је да је ово дан сјећања на прогнане и страдале, те да ће Србија говорити о томе све док се не расвијетли судбина несталих, те оптужио хрватску страну да неће да сарађује у потрази за несталим Србима из Хрватске, што исто ради и Приштина, док се са БиХ одржава коректан однос.

Проблем је, каже он, то се не процесуира нико и нигдје за злочине над Србима, као да су тада били легитимна мета, те позвао колеге у региону да се врате својим задацима

Одаловић наводи да се не смије заборавити чињеница да је више од 1.900 лица страдало, а више од 200.000 протјерано и то са простора гдје су биле УН и међународна мисија.

- Очигледно да је постојао сценарио да се ово деси и то је велика мрља на међународне мисије - рекао је Одаловић, додајући да гдје год су били они са мандатима међународне мисије Срба тамо више нема.

Он каже да не зна зашто у Хрватској славе на тај дан, ако је више од 70 одсто страдало цивила старијих од 60 година, а међу страдалим је више од 500 жена, те запитао како могу тиме да се поносе.

У Хрватској се, напомиње Одаловић, води кампања у међународној сцени да Србија не сарађује, да не даје информације гдје су гробнице, иако су се злочини десили на територији Хрватске, тамо су гробнице, архиве, тијела, а Србија упорно тражи, али не добија одговоре.

- Очигледно да Хрватска не жели на томе да сарађује, а Србија стално наилази на ћутање са хрватске стране. Србија инсистира и даље на проверу свих локација, за које има податке - навео је Одаловић.

Он је рекао да је више од половине несталих које потражује Хрватска чине Срби, а то се из уста ниједног хрватског званичника неће чути, као и да се на стотине тијела налазе у мртвачницама широм Хрватске, за која се не зна коме припадају, а претпоставља да су то Срби.

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин рекла је да ни након три деценије бројна питања породица несталих нису ријешена, те се заложила за праведна законска рјешења, која се тичу социјалног и правног статуса за те породице и удружења несталих.

На конференцији су говорили и директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић као гост, Хелена Крстић, унука несталог Пере Боромисе у "Олуји", као и представник Комесаријата за избјеглице и миграције Душица Поповић, те предсједник београдске општине Стари град Радослав Марјановић.

Скупу су присуствовали и други представници државних органа, сродна удружења, организације цивилног друштва, породице несталих лица и други појединци.