Сликарка Мира Ковачевић, која тренутно живи у Источном Сарајеву, усавршава стару, заборављену и необичну ликовну технику сликања вином – винорел. Наша саговорница истиче да је ова техника сликања карактеристична по томе што се ради свим врстама вина, црвеним, белим и розе, те да је самим тим најбољи приказ спајања умјетности и вина, гдје због њиховог међусобног преплитања и допуњавања настају необичне винске слике.

Са Миром смо разговарали о сликању, вину и женама, а више прочитајте у нашем интервјуу.

Можете ли нам, за почетак, рећи нешто о себи и објаснити, шта је то винорел?

Моја „прва љубав“ била је костимографија, али сам се на првој години Академије лијепих умјетности помало заситила костимографије и ријешила да промјеним смјер. На ту одлуку много је утицало и то што је један од наших највећих живих умјетника, академик Душан Оташевић, имао своју класу.

Винорел је врло допадљива техника, специфичних боја које зависе од вина. Ако је вино младо, боје су ружичасте и румене, а уколико се ради старијим винима, тонови су јачи, а то опет све зависи од сорте грожђа од којег је вино прављено и сви ти тонови међусобно уклопљени стварају винске слике. Да бисте савладали винорел, морате бити сигурни у своју руку и начин на који владате материјом, што је неопходно за одличне резултате. О овој техници нећете учити у школи, као ни на академији, него је умјетник сам истражује, а свака слика је другачија и непоновљива.

Када сте дошли на идеју да сликате вином и колико је то захтјевна техника?

На идеју да сликам овом техником сам дошла када сам, прије годину и по дана, са супругом и пријатељима путовала по Херцеговини и баш на том путовању пробала вина настала од аутохтоних сорти грожђа, што ми је дало идеју да би се могла бавити винорелом.

Које врсте вина користите за сликање?

Сликам  винима из нашег региона, насталим од аутохтоних сорти грожђа и сматрам да је управо то специфичност мојих винорела.

Омиљено вино које сваком мом раду даје посебне тонове је блатина. Поред њега користим вранац, каберне сувињон и пинот ноар, а често радим и са винским талозима. За сам финиш слике, да истакнем детаље и акцентујем важне ствари на слици, користим безброј винских талога.

У чему налазите инспирацију за сликање?

Када је ријеч о винорелима, инспирацију налазим у женској љепоти и сензуалности. Сликам различите типове жена у различитим животним ситуацијама. Када се помене вино, прва асоцијација су управо жене, тако да то двоје просто иде једно уз друго.

На шта сте, у својој досадашњој сликарској каријери, најпоноснији?

Најпоноснија сам на то што сам пронашла нешто што је посебно и другачије, као и на чињеницу да је сам своја дјела излагала у Софији у Парламенту Републике Бугарске, што је велика част, али и у Дрвенграду, на шта сам такође јако поносна.

Какви су баши будући планови, на пољу технике сликања, сликарства уопште?

Планирам да наставим да радим винорел техником. Винореле још нисам представила публици, јер их често продајем, па никада немам довољан број слика за изложбу, али у скорије вријеме планирам направити изложбу у Источном Сарајеву. Људи у данашње вријеме готово да уопште не улазе у галерије, стога публику тражим у другом простору, гдје ће бити доступна већем броју посјетилаца.