Љубав према мирису дрвета и страст за столарским послом и обрадом дрвених предмета, наслијеђену од оца Тодора, Зоран Радовић из Братунца изабрао је за професионални позив, иако је по струци инжењер телекомуникација.
То је јединствен примјер и куриозитет у данашње вријеме, када су стручњаци за телекомуникације изузетно тражени и плаћени боље од многих професија и код нас и у свијету.
Љубав према дрвету наслијеђена од оца
Међутим, наслијеђена дјечија љубав за столарство Зорана је везала за дрво и прерасла у страст, односно задовољство, што је уз креативност, донијело и сигуран посао, али и добру зараду.
Ова страст не само да му је донијела успјех у стварању дрвених униката, већ је и означила прелазак са телекомуникација на рад са дрветом, односно на посао који истински воли и у којем ужива.
Зоран је одлучио да прати своју љубав према столарству и посветио се производњи дрвених производа, посебно познатих витешких кригли, које су постале његов бренд.
- У столарској радионици највише смо се бавили производњом намјештаја, али дрвене кригле су то промијениле и данас имам доста других производа који су настали од неке идеје, потребе и примјене. Све је почело 2018. године, када сам направио прву дрвену криглу. Од тада до данас произвео сам их много и постале су бренд по којем сам познат - прича Зоран.
Ова трансформација није само резултирала једним производом. Радовић је своје креативне идеје претворио у декоративне поклоне, па тако израђује готово 20 различитих ствари, укључујући табакере, упаљаче "зип", декоративне сатове, украсне флаше, чутурице, кутије за захвалнице, мини-барове и куксе /врста посуде од дрвета/.
- Израда кригли дефинитивно је утицала да покренем властиту фирму и успоставим сарадњу са неким предузећима - истиче Зоран, показујући како страст може бити покретач успјешног пословања - његова занатска радња је "Тоша" /Tosha/.
Напустио сервис мобилних телефона
Упркос свом инжењерском образовању, Зоран је одлучио да напусти сервис мобилних телефона како би се потпуно посветио столарству, што му је главни приход у кућном буџету.
- Не могу рећи да не бих волио радити у својој струци. Али, то не значи да бих напустио столарство, већ бих имао сигурна примања, радио бих у струци и усавршавао се, а столарски занат би и даље био простор у којем могу изразити своју креативност обрађивањем дрвета - каже Радовић.
Зоранов примјер показује колико је важно слушати своју страст и храбро корачати ка властитим сновима.
Радовићева одлука да слиједи љубав према столарству указује на то како предузетништво може бити пут ка професионалном успјеху, али и остварењу својих стремљења, изазова, жеља и креативности.
У његовој радионици све рјеђе се прави намјештај јер је потражња за Зорановим новим производима од дрвета потиснула првобитну производњу.
