Вирус корона предуго игра главну улогу на позорници нашег живота и све чешће наступа у неком новом руху, које поприма опасније облике. Једина шанса да станемо у крај мутацијама и точак живота вратимо на прави смјер је имунизација. Морамо изградити повјерење, јер вакцина нема алтернативу.

Сагласни су у томе сви они који су већ заврнули рукаве и примили вакцину против вируса корона. Осјећај сигурности након примљене прве дозе је немјерљив. Иако су попут свих нас мјесецима били изложени којекаквим писањима “тастатура љекара” који на друштвеним мрежама причају неке своје теорије о користи и нуспојавама вакцина, саговорници “Гласа” нису имали дилему да ли да се вакцинишу.

Безбједност

Прву вакцину против короне у Републици Српској, односно БиХ примио је генерални директор Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС Владо Ђајић. Каже да није имао никаквих нуспојава и да је својим примјером хтио да покаже да свако треба да се вакцинише.

- То је једини спас у овом тренутку. Лично се осјећам сигурније, иако и даље носим маску. Вјерујем у све вакцине и препоручујем свима да се вакцинишу - истакао је Ђајић, који је примио руску вакцину “спутњик В”.

Свој допринос борби против “ковида” дао је и специјалиста педијатар и субспецијалиста пулмолог Дејан Бокоњић, који је примио вакцину “синофарм”.

- Никаквих нежељених реакција није било, а у међувремену сам из радозналости провјерио и антитијела и имам их заиста много, тако да вјерујем да сам заштићен од тешког облика болести или, не дај Боже, смртног исхода. Пратећи вакцинације колега, нико није имао никакве нуспојаве, изузев оних уобичајених реакција, бол на мјесту убода, благи оток, те код појединих повишена температура - прича Бокоњић, који је и декан Медицинског факултета у Фочи.

Дилеме нема да је вакцинација једина могућност да се све ово заустави и да станемо у крај мутацијама вируса које би могле повећати смртност.

- Све вакцине су безбједне, а разлика постоји само у проценту њихове ефикасности. Суштинска ефикасност ће се показати тек за шест мјесеци или годину, када ћемо видјети колико људи који су вакцинисани одређеном врстом вакцина поново оболијева - каже Бокоњић.

Бирање вакцина је искључиво ствар страха. Разумљиво, људи се плаше свега што је ново и непознато.

- Опрезност треба да постоји код сваког лијека, али не да се она претвори у страх који је контрапродуктиван - прича Бокоњић.

Једино исправно било би да једни другима не отежавамо борбу, већ да се свако бави својим послом, да имунолози, инфектолози и епидемиолози причају о вирусу и вакцинама, а инжењери о изградњи мостова. Кључ успјеха у овој борби је само у томе. Бокоњић каже да је повјерење важно, јер без тога на добром смо путу ка суноврату.

- Ако се цијели свијет вакцинише против короне, зашто да ми не учинимо исто. Да имамо алтернативу, па и да дискутујемо, овако, вакцина је једина опција да се вратимо иоле нормалном животу. У супротном, ова агонија ће се продужити и биљежићемо све већи број смртних исхода - каже Бокоњић.

Седма сила

Могућност да се вакцинише и тако заштити себе, своју породицу и колеге са којима свакодневно проводи вријеме искористио је и предсједник Скупштине Удружења новинара РС Бранимир Ђуричић.

Са групом колега вакцинисао се у Србији захваљујући сарадњи са тамошњим Удружењем новинара, које им је пружило сву неопходну помоћ у организацији и обезбиједило вакцине. Могућност да се вакцинише дошла је десетак дана након што је са колегом Синишом Јалићем провео ноћ у Ургентном центру “ковид” одјељења у УКЦ-у, гдје је, како каже, својим очима видио најтеже случајеве обољелих од “ковида”.

- На апаратима за одржавање живота видио сам и младе људе, знатно млађе од мене. Љекари су ми рекли да су од чланова њихових породица сазнали да нису имали никаквих придружених обољења. То су стравичне сцене, беспомоћни су, а њихов живот зависи од кисеоника који им машина упумпа у плућа - прича Ђуричић, који је и новинар Радио-телевизије РС.

Сада много растерећеније одлази на посао и све новинарске задатке, осјећа се заштићено, иако и даље беспријекорно води рачуна о свим епидемиолошким мјерама.

Једина вакцина коју је и он, као и остале колеге имао на располагању била је “астразенека”. Након што су са љекарима разговарали о свему што треба да знају прије него што заврну рукав, без имало дилеме примили су прву дозу.

- Љекари су нам рекли да је потпуно безбједна вакцина, али да свакако нама препуштају избор. Вакцинисање је било безболно. Након тога сједили смо 15 минута у једној великој просторији под надзором љекара и апсолутно нико није имао никакву реакцију. У тренутку када сам вакцинисан, одмах ми је на и-мејл стигла електронска потврда и речено нам је да ћемо електронским путем бити позвани на ревакцинацију - истиче Ђуричић и додаје да су истога дана вакцинисани и новинари из Источног Сарајева и Тузле. Неколико часова након што су напустили Београдски сајам услиједили су позиви и поруке да размијене утиске.

Само једна новинарка из Тузле имала је повишену температуру, док остали, осим бола на мјесту убода, нису имали никаквих реакција.

- Питао сам љекара, због свих прича о “астразенеки”, има ли потребе да пијем аспирин због тромбозе, рекла ми је да нема потребе, те да она дневно убризга око 200 доза током смјене и да није имала ниједну нуспојаву. Рекла је да, ако ћемо се психички боље осјећати ако попијемо аспирин, онда да тако учинимо. Сада, из свог искуства, много смјелије могу да препоручим свима да се вакцинишу - рекао је Ђуричић, захваливши предсједнику Удружења новинара Србије Владимиру Радомировићу, који је помогао да се све ово реализује.

Шта (не)знамо

Човјечанство је кроз историју водило и добијало битке против заразних болести, а вакцине су увијек постајале кључно оружје за спас живота. Тако је, према ријечима епидемиолога у Институту за јавно здравство РС Јеле Аћимовић, и сада.

- О томе колики је значај вакцинације у овој борби можда најбоље можемо просудити сами, ако се вратимо на почетак. Да смо тада имали ову вакцину, колико бисмо болести избјегли, колико тешких клиничких слика, хоспитализација и смртних исхода.  Живот би сигурно био нормалнији - тим ријечима Аћимовићева почиње причу о вакцинацији и вакцинама у Српској. 

Након вакцинације није имала нежељених реакција. Епидемиолози су се, како је рекла, вакцинисали различитим вакцинама, да би показали да су све примјенљиве и добре.

- Сваку дозу коју дамо доживљавамо као побједу јер вјерујемо да смо спасили још један живот. Надам се да ћемо ускоро добити још више доза и да ће одзив бити још бољи. Ко је преболио, може да се вакцинише чим оздрави, не постоји контраиндикација, оријентационо кажемо да прође мјесец након оболијевања па да онда се вакцинише - рекла је Аћимовићева. 

“Спутњик В”

Прва вакцина коју смо добили је “спутњик В”. Ријеч је о вакцини заснованој на једном гену који доводи до стварања површинског протеина на вирусу “SARS-CoV-ЦоВ-2” а који је најодговорнији за стварање антитијела у организму. Произвођачи су одлучили да узму само тај ген, дјелић из вируса и убаце га у организам да бисмо ми сами стварали протеин и антитијела. Да би нашли начин како да га унесу у наш организам, они су га ставили у аденовирус који је умртвљен, одузета му је могућност да се размножава, тако да само служи као носач.

- Када је ријеч о овој вакцини, чешће код младих особа зна се десити бурна реакција у смислу повишене температуре, болова у мишићима и зглобовима, осјећаја слабости и грознице. То су симптоми који показују да је наш организам одреаговао на вакцину и да је почео стварати имуни одговор. Чешће су те ситуације код млађих особа. Сви симптоми трају дан, два, пролазе и не остављају посљедице. Код старијих реакција је спорија и много рјеђа. Све реакције су очекиване. У пракси, до сада немамо никаквих других пријављених реакција осим овога. Није било ни алергија, нити јаких реакција на прву дозу да бисмо некоме рекли да не смије примити другу дозу. У случају отока може се ставити хладан облог, температуру скидати бруфеном или парацетамолом - казала је Аћимовићева и додала да је ефикасност ове вакцине, према истраживањима, већа од 90 одсто.

“Фајзер”

Вакцина “фајзер” спада у другу групу у смислу начина добијања вакцине, али је механизам дјеловања сличан као код “спутњика В”. Заснована је на информационој РНК, али на исти начин диктира да производимо С протеин у тијелу, а потом и заштитна антитијела.

- Ова вакцина је одлично прихваћена код нас и надам се да ћемо ускоро добити и веће количине. Што се тиче реакција, сличне су као код “спутњика В”, није нам пријављен ниједан озбиљнији нежељени ефекат. Морам истаћи да је примијећено да због једне супстанце која се у њој налази, а која се зове полиетиленгликол и која се често налази у лијековима и козметичким препаратима, људи знају бити алергични на ту супстанцу и у том смислу је примијећено да се код “фајзера” нешто чешће зна јавити анафилактички шок, односно бурна алергијска реакција. Иако је чешће у односу на друге вакцине, и даље је то веома ријетка појава - појаснила је Аћимовићева.

То потврђује чињеница да је у Србији примијењено око три милиона доза ове вакцине и да су имали један или два случаја реакције.

- И у тим ситуацијама даје се адекватна терапија и све се нормализује. Ако неко има алергијску реакцију након прве дозе, другу не дајемо. Ако неко унапријед зна да је алергичан на полиетиленгликол, онда њему не дајемо “фајзер”. И онај ко прими ту једну дозу имаће одређен степен заштите. И иначе када је ријеч о овим дјечијим вакцинама, када је неко алергичан на једну, не значи да је алергичан и на другу вакцину. Код нас за сада није било тих реакција - каже Аћимовићева.

“Синовак”

Кинеска вакцина је инактивна вакцина. Ријеч је о механизму према којем се узима цијели један вирус, он се “убије” и онда се цијели вирус користи за производњу вакцине. У тим случајевима не ради се о развоју антитијела за само С протеин већ за више антигена и то је једна од предности ових инактивних вакцина.

- Имамо искуства са таквим вакцинама па некако људи и лакше прихватају да се вакцинишу са том вакцином. Код тих инактивних вакцина је нешто спорији развој имуног одговора, али имају свој ефекат и смањују могућност развоја тешке форме болести. Ниједна од вакцина нема неку специјалну предност, све су ту негдје и имају неке мање разлике у брзини дјеловања. Људи који бирају вакцине ријетко наводе реалан разлог због којег бирају неку вакцину. Ниједна од ових вакцина против короне није жива вакцина. Иначе, живе вакцине се не дају људима са малигним обољењима, ХИВ-ом, трудницама. Тако да су примјенљиве код свих стања. Реакције на кинеске вакцине су сличне као и код других - нагласила је.

“АстраЗенека”

Ова вакцина се, можда, највише помиње, а Аћимовићева сматра да грађани не показују неповјерење према тој вакцини, већ одређену несигурност и желе да знају више. У земљама које су примијениле велике количине десиле су се ситуације да су неки људи одреаговали на вакцину у смислу појаве тромбозе и посљедичног смањења тромбоцита.

- Међутим, не треба да заборавимо да се овакве реакције могу јавити и код употребе лијека хепарин, који се иначе даје против згрушавања крви. Када се све то прерачуна, ријеч је о свега четири случаја на милион примљених доза. Можда звучи много и та бројка од четири случаја, међутим, поређења ради, пилуле за контрацепцију имају неупоредиво виши ризик за развој тромбозе, односно 500-1.200 на милион, пушење 1.500 на милион, док ће се, рецимо, тромбоза појавити код више од 160.000 обољелих од “ковида” на милион. Када све сагледамо, потпуно је јасно колики је ризик, а колика корист. Ризик од стварања тромбозе повећава свако летење авионом, дуго сједење у аутобусу и слично. Они који се вакцинишу треба да прате и ако примијете отицање ногу, бол у грудима, стомаку или главобољу да се јаве љекару. Ми до сада немамо ниједну пријављену нежељену реакцију ни на ову вакцину. Осим тога, истраживања су показала да има веома добар ефекат у стварању ћелијског имунитета. Само у Великој Британији до сада је ову вакцину примило више од 20 милиона становника - казала је.

Када је ријеч о причама да је ова вакцина јефтина, каже да и то треба да разјаснимо.

- Није ријеч о томе да је она јефтина јер је лошија од других, већ зато што иза вакцине стоји Универзитет Оксфорд, који је инсистирао на томе да ова вакцина не служи за остваривање никакве финансијске добити већ да се понуди човјечанству за борбу против пандемије. Сматрам да је вакцина веома ефикасна и да је штета не искористити је - закључила је Аћимовићева на крају разговора.

Шема жути картон

Влада Велике Британије објавила је извјештај о вакцинацији и о свему што је од децембра прошле године, када је почела национална кампања имунизације, па све до почетка априла пратило тај процес. Подаци су сумирани у “шеми жутог картона”, а ријеч је о механизму путем којег свако може добровољно пријавити сумње на нежељене реакције, уз нагласак да је важно напоменути да извјештај о жутом картону не значи нужно да је вакцина изазвала ту реакцију или догађај.

Став аутора је да је вакцинација једини најефикаснији начин за смањење смртности и тешких болести од “ковида 19”. У Британији се користе три вакцине, “фајзер”, “астразенека” и “модерна”, а анализе показују да дају веома висок ниво заштите. Нуспојаве су углавном биле благе, у виду бола на мјесту убода, главобоље и слично, и то углавном код старијих од 55, односно 65 година, у зависности од вакцине.

“Спутњик В”

Ефикасност: 91,6%

Дозирање: 2 дозе у

размаку од 3 седмице

“Фајзер”

Ефикасност: 95%

Дозирање: 2 дозе у

размаку од 3 седмице

“Синовак”

Ефикасност: 50,4%

Дозирање: 2 дозе у

размаку од 3 седмице

“АстраЗенека”

Ефикасност: 82,4%

Дозирање: 2 дозе у

размаку од 12 седмица