Не тако давно, лопта, лутка, ластиш, игра жмурке били су синоними здравог одрастања. У том и таквом времену, родитељи неких старијих генерација су као проблем доживљавали то што су им дјеца стално напољу и не слутећи да ће вјерне пратиоце дјетињства замијенити мобилни телефони.

Данас, неколико година касније потпуно другачија слика. Родитељи данашњих нараштаја, борећи се са новим временима, као један од највећих проблема доживљавају то што им дјеца превише времена проводе „онлајн“. Већ са двије године дјеца умију да рукују телефонима, пуштају музику коју желе, бирају видео-снимке, листају фотографије.

Дигитално окружење развија се невјероватном брзином, паметни телефони ушуњали су се свима у животе, тако да је понекад немогуће одредити праву мјеру виртуелног у реалном свијету. И управо у томе је проблем, трвде стручњаци.

О генерацијама дјеце за које кажемо да су „рођени са телефоном“, посљедицама њихове претјеране изложености интернету, утицају на ментални и моторички развој, као и опасностима које „вребају“ у виртуелном свијету, разговарали смо са Љиљаном Пурковић, педагогом у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Новом Сарајеву.

На почетку разговора за „Катеру“ Љиљана је истакла да се дјеца, уколико проводе превише времена испред екранима, могу повући из стварног свијета, имати проблеме са успостављањем социјалних веза, развијањем емпатије и комуникацијских вјештина.

Смањена физичка активност дјеце повећава ризик од менталних здравствених проблема као што су анксиозност и депресија.

- Важно је поставити границе у коришћењу мобилних телефона како би деца имала балансиран приступ виртуалном и реалном свету. Дуготрајно коришћење интернета и мобилних телефона може довести до претеране изолованости код деце – наводи Љиљана.

Дјеца која проводе превише времена на интернету или са мобилним телефонима могу се повући из реалног свијета, изгубити контакт са стварним животом и смањити социјалну интеракцију са вршњацима и одраслима, а то, додаје наша саговорница, може имати негативан утицај на њихов социјални развој, емоционалну добробит и квалитет живота уопште.

Проблеми, такође, настају и са моториком, пажњом, концентрацијом, когнитивне способности код дјеце, али и видом.

- Дуготрајно коришћење мобилних уређаја може довести до смањења физичке активности, што може утицати на њихову моторичку спретност и кондицију. Такође, код изузетно мале деце коришћење мобилних уређаја може негативно утицати на развој фине моторике, јер се смањује прилика за вежбање моторичких вештина као што су писање, цртање или везивање чворова. Дуготрајно гледање екрана може утицати и на видну перцепцију код деце, што може довести до проблема са видом у каснијем узрасту - објашњава она.

Упркос томе што су данашње генерације школараца одрасле у доба дигиталне технологије и мобилних уређаја, прекомјерна употреба може имати негативан утицај на развој дјеце.

- Више је него очигледно да о поседицама које долазе, најчешће касније, нико не размишља – оцјењује Љиљана.

Најранији узраст дјетета резервисан је за развијање вјештина, провођење времена на свјежем зраку, за играње у пијеску, слагање коцкица, пузли. Важно је подстицати дјецу на активности изван екрана, као што су спорт, игра на отвореном, читање књига и дружење с вршњацима.

Како говори наша саговорница, код дјеце млађег узраста, права мјера у коришћењу мобилног телефона, ако она уопште и постоји, јесте ограничење времена које проводе на тим уређајима, као и праћење садржаја који конзумирају.

-  Моја лична препорука родитељима деце млађе од шест година јесте забрана коришћења мобилних телефона или екстремно строга контрола зато што свако мало допуштање употребе мобилног уређаја сигурно води ка сталном тражењу веће количине времена за ове активности, што опет води губљењу контроле – истиче она.

И на крају, истиче, важно је поставити јасна правила о коришћењу мобилних телефона, као што су забрана коришћења током оброка, прије спавања и слично.

Говорећи о разликама између виртуелног и реалног свијета, Љиљана објашњава да је она тешко уочљива за дјецу млађег узраста, у многим случајевима и немогућа.

За нове генерације школараца се популарно каже да су „рођени са телефоном“, а коришћење мобилних уређаја и изложеност великом броју информација од малих ногу може имати позитивне и негативне аспекте.

-  С једне стране, деца могу научити много о свету око себе, развијати дигиталне вештине и приступати образовним садржајима. Међутим, с друге стране, превелика изложеност екранима може негативно утицати на њих. Зато то популарно мишљење да су нове генерације школараца „рођене са телефоном“ може имати своје предности, али и велике недостатке. Иако се овакви коментари најчешће користе у позитивном контексту, с циљем да се покаже „памет“ детета, сигурно је да постоје и многе штете од прераног и прекомерног коришћења мобилних телефона – констатује наша саговорница.

За крај разговора, Љиљана је рекла да мишљење родитеља о штетности мобилних телефона варирати.

И док су неки родитељи свјесни потенцијалних штетности и настоје поставити границе и контролисати коришћење мобилних уређаја код своје дјеце, други, можда, и нису довољно информисани о могућим ризицима или једноставно не придају довољно пажње овој теми.

- Брза еволуција технологије и доступност мобилних уређаја може отежати родитељима да буду у потпуности свесни свих потенцијалних штетности и последица прекомерног коришћења као што су смањење физичке активности, оштећење вида, проблеми са спавањем, смањење социјалних вештина и јављање емоционалних проблема. Едукација родитеља о ризицима и управљање коришћењем мобилних уређаја може бити кључни фактор у заштити дјеце од могућих негативних утицаја – додаје она.

Рјешење је ограничавање времена испред екрана, више игре са вршњацима, али и лични примјер.

-  Ако родитељи не постављају границе и не контролишу коришћење мобилних уређаја код своје деце, она могу постати претерано везана за ове уређаје и развити зависност. Такође, ако родитељи сами прекомерно користе мобилне уређаје и интернет, деца могу усвојити исте навике и постати зависна од екрана. Стога је важно да родитељи буду свесни свог узора и постављају јасне границе у вези коришћења мобилних уређаја код деце, како би их заштитили од потенцијалне зависности и негативних утицаја на развој – закључила је Љиљана.