Може ли се коначно доћи на пут који води до здраве, срећне и вјечне Републике Српске?

Дневно се намећу теме да нешто напишем, да се огласим као „блогер“ или као предсједник Зелених Српске.

Просто не знам шта ми је прече опјевати:

- судски процес у који је беспотребно увучена Република Српска, све због дугогодишње популистичке политике власти и дугогодишњег леукемичног и непревентивног дјеловања опозиције

- јалове и тужне сједнице НСРС везано за усвајање буџета за 2024. годину, све без јасне економске политике

- популистичке најаве изградње брзе цесте Бијељина-Соколац вриједне 3 милијарде КМ (што само до Сокоца?)

- посљедње засједање НСРС. Сједница на којој је још једном власт показала да јој се може, па ради шта хоће, а опозиција да није чудо што власт 17 година ради шта хоће, па и да бије,односно, да увријеђени „ујединитељ“ по други пут „набада“ истог посланика

- ту је, због идућих локланих избора, и више прича о Сарајевско-романијској регији и истоку Српске, прича о пропуштеним приликама, о уништавању и пљачки регије и истока Српске, о могућој и извјесној акцији сложних, храбрих, супертолерантних и писмених људи, акцији која може за резултат имати казну власти за све пропуштене прилике и пљачку регије, те за епско уништавање, пљачку и расељавање истока Српске.

Шта се наметнуло као приоритет?

Повод овог текста јесте посљедња сједница НСРС, а разлог константна реакција опозиције на акцију власти, реакција која безуспјешно траје скоро двије деценије, све зато што се баве посљедицама, умјесто да промишљају унапријед и превентивно дјелују, односно, да се коначно, са добро осмишљеном стратегијом и програмом, почну бавити акцијом на коју ова давно прочитана власт, све и да хоће, не може имати одговоре, ма каква им била реакција и ма какве ресурсе употријебили.

Имао сам времена да у доброј мјери пратим засједање НСРС, посебно на тему нацрта Закона о геолошком истраживању и нацрта Закона о референдуму (не гледах кад ујединитељ на гласању „стави свастику“ за директора и послије, по други пут „изнабада“ истог посланика).

Тужно је било гледати како се по разним тачкама дневног реда јављају посланици опозиције и „сјетују власти“ шта треба да ураде по темама које су биле на дневном реду (не могу рећи да није понегдје било и луцидности).

Дара је код мене, до сада (напомињем, до сада) веома коректног и конкретног опозиционара, предсједника Зелених Српске, творца програма Зеленог одрживог развоја и творца пројекта Српска за 21. вијек, превршила мјеру код приче о нацрту Закона о геолошком истраживању. Наиме, тада сам одлучио да у доброј вјери укажем на пар константи у Српској и  дугогодишњем „раду“ опозиције, не само у НСРС, него...

Константе

- власт у Републици Српској је за мене политички противник са дугогодишњим „меким трбухом“, погубном маном коју је иоле добар политички боксер давно требао претворити у побједу предајом меча, или завршити тај политички меч са класичним нокаутом, све због противникових епских промашаја, односно, резултата дугогодишње власти која за посљедицу има комплетно деградиран правни, политички, привредни, безбједносни и образовни систем.

- резултати ове власти су довели Републику Српску на руб опстанка, све кроз дјеловање политичке, са шумском, грађевинском, енергетском, трговинском, образовном и сваком другом мафијом

- због те сарадње за посљедицу имамо дубоко подијељено друштво, управљање подобних умјесто способних, криминал епских размјера, сиромаштво, неморал, пражњење територије, односно, нестанак села и мањих општина, одлазак младости и радно способног становништва...

- ова власт није само политички противник. Овакво вршење власти је веома опасно по Српску, стога такву власт није потребно само побиједити, него је императив хитно промијенити такво вршење власти.

Ко је све крив за ово стање?

Криво сједи-право реци, за поражавајућу чињеницу о стању Републике Српске, једним дијелом је крива послијератна политика и власт тзв. великих партија (част појединцима), али кад се стави тас на вагу, за 80% свих мука, разочарења, моралног посрнућа и незадовољства оних који су створили Републику Српску, окривљујем, на основу чињеница, ову, скоро дводеценијску власт.

Зато хоћу још једном да нагласим како парламентарна опозиција годинама погрешно ради пратећи акцију популиста (необјашњиво здравом разуму), све не учећи из својих грешака - сазнања да се тим начином рада не може наудити хоботници која има све, од моћи, новца, до медијских и на сваки други начин јаког и уиграног тима. Односно, да се веома моћном политичком противнику не може доћи до меког трбуха сталном реакцијом на акцију, популизмом на популизам, или са дугогодишњим нарицањем кроз јадиковке типа „држите лопова“.

Наравно, не бих ја ово писао да не знам да је могуће уз добру стратегију доћи до меког трбуха власти, да је ту хоботницу могуће побиједити, или ако буде потребно нокаутирати, али ћу ту причу остати кратак јавности. Наиме, какав би неко био стратег и каква би то била стратегија и посљедично акција, све ако детаље зна његов политички противник?

Надам се да ће ову моју, уједно и поруку авангардних и саборних Зелених Српске озбиљно схватити партнери у „подијељеној“ опозицији, да ће одбацити сујету и разумјети да Српској већ од 2010. године ништа не доноси улазак у НСРС пар партија опозиције, све са останком исте власти.

Да такав досадашњи „успјех“ партија опозиције, за будућност Републике Српске не значи ништа, све без побједе идеје, визије, саборности и програма, односно, писмене приче коју ће народ са симпатијама дочекати, повјеровати јој и дати 2/3 подршку на идућим републичким изборима.

Нешто и о властима

Да не останем дужан и овој неодговорној, бахатој и увелико криминализованој власти. Значи, не знам да ли ћете озбиљно схватити ове поруке, па све учинити да од сутра, па до идућих републичких избора промијените начин понашања, размишљања и вршења власти?

Да ли ћете од своје умишљености схватити да вам је радикална промјена понашања и промјена десетина и десетина оних који стварно „врше“ власт на свим нивоима једина шанса да вам меки трбух не страда?

Не знам, али бих лично волио да се то деси, не због вас, него због државе и народа. Наиме, дуго је чекати три године до дође до промјене вођења стратешке политике Републике Српске, а ево неких од разлога:

- због правог одговора бремену времена у коме живимо

- изазови због геополитичке ситуације

- непрекидним и данас врло опасним насртајима на суверенитет Српске од стране наших нескривених непријатеља, све потпомогнутих њиховим ментором

- економском ситуацијом, непостојањем стратешког развоја привреде, општем неморалу у друштву, злочиначком односу према природним ресурсима, односно, њиховом уништавању и пљачки епских размјера, те задњим потезим а- покушај њихове распродаје, злочиначког чина који би значио крај услова за биолошки опстанак становника на нашој територији.

На крају да нешто поручим плаћеним и неплаћеним песимистима, оним који шире негативну енергију кроз медије и друштвене мреже - синтагма „спаса нам нема, пропасти нећемо“ у Српској не важи. Ја, на основу необоривих чињеница, тврдим „спаса нам има, пропасти нећемо“, односном да поентирам са одговором постављеном питању у поднаслову текста:

„Тврдим да је једноставно ставити наш воз на шине које воде до здраве, срећне и вјечне Републике Српске“, ту питање није знамо ли и можемо ли, него хоћемо ли?“

Аутор: Никола Лазаревић