Сергеј Александрович Јесењин /1895-1925/, један од напопуларнијих и најпознатијих руских лирских пјесника 20. вијека, боем и скандал-мајстор, рођен је на данашњи дан 1895. године.

Јесењинова рана поезија првенствено се заснивала на руском фолклору.

Своју прву збирку пјесама под називом "Радуница" објавио је 1916. године. Ова збирка, препуна пјесама о љубави и обичном животу направила је од Јесењина омиљеног пјесника.

Октобарску револуцију 1917. године Јесењин је посматрао као друштвени и духовни преврат који ће довести до "миленијума сељака", описаног у његовој сљедећој књизи пјесама "Друга земља".

Јесењин је био чести посјетилац московских кафана, у којима је рецитовао, али и претјерано пио.

У том периоду објавио је неколико збирки пјесама, као што су “Трерјадница” и "Пјесме кавгаџије", а 1921. године написао је и поему "Пугачов", величајући побуну сељака против владавине Катарине Друге у 18. вијеку.

У јесен 1921. године Јесењин упознаје америчку плесачицу Исидору Данкан, жену која је била 18 година старија од њега и која је знала само неколико руских ријечи. Имали су буран однос, а Данканова је завршила трагично тако што јој се шал обмотао око точка отвореног аутомобила који је возила и удавио је.

Неко вријеме Јесењин је писао кафанску поезију у циничном стилу који се јасно огледа у збиркама "Исповијест хулигана" и "Москва кафанска".

Пјесмом "Сурови октобар ме је обмануо", отворено је нагласио своје отуђење од бољшевичке Русије и окренуо против себе тадашњу Стаљинову власт.

Његово посљедње велико дјело поема "Црни човјек" представља немилосрдну критику сопствених неуспјеха.

Дана 28. децембра 1925. године, према званичној верзији власти, Јесењин се у стању нервог растројства убио у једном петербуршком хотелу.

Међутим, нова открића историчара књижевности говоре да је Јесењи, можда, убијен и да је све представљено као самоубиство.

Сергеј Јесењин је и данас један од најпопуларнијих руских пјесника.