Велике богиње избрисане су с подручја Југославије у року од два мјесеца, а само неколико седмица требало је здравственим радницима да вакцинишу 18 милиона људи.

Била је то посљедња епидемија у задњих пола вијека на овом подручју прије појављивања новог корона вируса. Била је смртоноснија и тежа од короне, но с кључном разликом – обољели су били најзаразнији након појављивања првих симптома па су заразу лакше уочавали  и контролисали.

Осим тога, објављивали су имена заражених, као и личне податке оних који су бјежали из карантина. Те 1972. "Вечерњи лист" свакодневно је објављивао најновије податке о епидемији па је тако у свом броју 23. марта 1972. наведено: "Почело вакцинисање", а већ 4. априла наслов је био: "За неколико седмица богиње ће бити савладане". И биле су.

Фото: 24sata.hr/Dnevni avaz/Arhiv

Ни седам дана касније више није било нових жаришта болести те је укинута "тотална здравствена мобилност", а 12. априла медији су наводили како се богиње повлаче. У односу на данашње расположење нације око вакцинисања, у Титово вријеме “не” добровољној вакцини није била опција. Љекари који су остали без инјекција пацијенте су вакцинисали грамофонским иглама умоченим у вакцину.

Епидемија богиња закључена је с укупно 175 заражених и 35 преминулих у Југославији. Посљедњи преживјели пацијент напустио је болницу 19. маја 1972. Док је тињала зараза, није се могло преко границе без такозваног жутог картона.

- Вакцина је била бесплатна за све грађане без разлике, једино се плаћао међународни жути цертификат, и то 5 динара по примјерку - стоји у Вечерњем листу од 2. априла 1972.

Богиње су иза себе оставиле 35 жртава у Југославији, а само БиХ у девет мјесеци живота с корона вирусом има више од 3116 преминулих.

Фото: 24sata.hr/Dnevni avaz/Arhiv

Иначе, први случај великих богиња забиљежен је у селу Дамјане крај Ђаковице. Муслимански ходочасник из Призрена Ибрахим Хоти, по повратку из Ирака донио је вирус у Југославију. Слабост и умор који је осјећао приписивао је путовању, да би потом данима имао грозницу и благи осип. Преживио је блажи облик вариоле вере, али је нехотице почео ширити заразу.  

Првих дана епидемија је била заташкавана, међутим након објаве о харању смртоносног вируса ограничили су људима кретање, успоставили карантине, а масовно вакцинисање је организовано у најкраћем року. Након тога мучили су их слични проблеми као нас данас. Вечерњи лист писао је 19. априла: "Боље епидемија него празан џеп".  

Вакцинисање је спријечило ширење богиња, међутим средином априла главно питање је било “како покрити силне трошкове које је имала здравствена служба у ванредној ситуацији, кад се дежурало од јутра до мрака без радног времена”.

У бившој Југославији издвајао се новац за “ризик” попут пандемије, међутим стручњаци су тад закључивали: “Накнаду добивају и заједнице у којима је породица осигураника већа од републичког просјека. Ако у некој заједници има више жена, и то је ризик. Наиме, оне више троше здравствени динар, тврде стручњаци”, писао је Вечерњи лист 18. априла. Велике богиње су врло заразна болест узрокована вирусом вариоле, а смртност је и до 30 одсто.

Након инфекције појављују се тешки општи симптоми и карактеристичан осип. Инкубација великих богиња износи 10–12 дана. Болест је најзаразнија првих седам дана након појаве осипа. Уз температуру, појављују се главобоља, болови у леђима и изразита слабост, осип на слузници, лицу и рукама, а брзо се проширује и на тијело и ноге. Смрт код великих богиња обично наступа у другој седмици болести, а људи умиру у тешким мукама.