На путевима Српске поново су јул и август рекордни по броју саобраћајних несрећа у којима је било највише погинулих, па је тако у ова два мјесеца ове године угашено 27 живота.

Лани је, према статистици, такође било највише погинулих на цестама у ова два црна мјесеца и тада је погинуло 28 особа.

Када се упореди црни биланс саобраћајних незгода, видљиво је да годинама љети страда највише људи, а у јулу и августу већ годинама двоцифрен је број погинулих, што у другим мјесецима углавном није случај.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у јулу и августу ове године било је 1.846 саобраћајних незгода у којима је било 96 тешко повријеђених, а лани је било 1.838 незгода са 142 повријеђене особе.

Коментаришући ове податке, Милија Радовић, вршилац дужности замјеника директора Агенције за безбједност саобраћаја Српске, рекао је за "Независне новине" да су јул и август мјесеци годишњих одмора и мјесеци када се, према бројачима возила, на друмовима креће највише аутомобила, али се и више организују прославе и концерти и да су то углавном мјесеци када се људи више опуштају.

- Можемо рећи да су то мјесеци опуштања. Углавном у данима викенда људи опуштеније и брже возе, мање су опрезни у саобраћају. Притом је и већи број возила на цести. Управо ти мјесеци понављају се као мјесеци с највећим бројем смртно страдалих у саобраћају - рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, у региону има добрих примјера превенције, а добар примјер су и радари.

- Колико год да грађани имају отпор према радарима, пресретачима, објективно та улагања ће дати резултате - рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, они сами по себи неће ријешити проблем, али мора се улагати више средстава у превентивне кампање и то мора бити континуирано и дуготрајно.

- Резултати не долазе брзо и навике се не мијењају брзо, али се могу мијењати - рекао је Радовић.

Како је навео, од оснивања Агенције и активности које спровде, знатно је смањен број страдалих, али уколико желимо боље резултате, мора се много више улагати у безбједност саобраћаја.

Како је навео, у кампањама које су годинама имали у школама било је обухваћено 10-15 одсто школараца, а за 60 одсто смањене су незгоде с младима као учесницима незгода и то је један директан резултат.

- Замислите тек да имамо средстава да обиђемо, рецимо, 70 одсто средњошколаца, колико би то дало веће ефекте и притом то нису нека велика средства - рекао је Радовић.