Декларација о сарадњи Хрватске, Косова и Албаније у области одбране представља потпуно нови мултилатерални оквир унутар регионалних односа.

Заједничка декларација обавезује Хрватску да ће пружити подршку еуроатлантским интеграцијама Косова и Албаније при чему је главна ставка декларације повећање сарадње у области војне индустрије.

Према ријечима министра одбране Републике Хрватске, Ивана Анушића, у првом реду би се практична примјена требала односити на побољшавање сарадње у области одбрамбене индустрије, пише Кликс.

- С циљем даље изградње обрамбене сарадње, желимо подијелити наша знања и искуства с партнерима те ојачати и сарадњу војних индустрија наших земаља - рекао је министар Анушић.

Усвајање ове заједничке декларације долази у тренутку када свака од три државе покреће програм наоружавања и модернизације оружаних снага. Оно што је сугестивно јесу билатерални одбрамбени споразуми сваке од ове три држава с Турском.

Кад у Хрватску крајем ове године пристигну набављене беспилотне летјелице Бајрактар, све три државе ће бити корисници ове беспилотне летмелице. За Косово је војна помоћ Турске од пресудног значаја за развој и модернизацију Косовских снага безбједности.

Међутим, то није једина област у којој се остварује могућност сарадње између Хрватске, Албаније и Косова с обзиром на договорене аранжмане о отварању фабрика муниције и граната. У овом процесу Хрватска је такође посљедња иако би њена потенцијална билатерална сарадња са Турском у набавци три ратна брода могла бити рекордна у регији.

Хрватска настоји одржати стабилне и врло конкретне односе са Албанијом и Косовом при чему су односи са званичном Тираном због чланства у НАТО-у значајно институционалнији. У домену одбрамбене индустрије треба истаћи да су косовска и албанска полиција наоружане хрватским јуришним пушкама VHS-2 али и да се та сарадња планира тек проширити. Стратешки интерес Загреба, Приштине и Тиране јесте освојити производњу линије стрељачке и артиљеријске муниције што је на хрватском примјеру вишедеценијски процес.

На политичком плану постоји снажна подршка косовској независности из Загреба који по овом питању има исти став и код предсједника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића. Са 160 припадника Хрватске војске у саставу КФОР-а (Kosovo Forces), званични Загреб само потврђује своју приврженост сарадњи са Албанијом и Косовом.

Нервоза у Београду

Из Београда на овакво утврђивање добрих односа како економских, политичких па и безбједносних, гледају са значајном дозом незадовољства. Тако је на потписивање ове декларације реаговао бивши српски премијер Милош Вучевић постављајући питање потребе да се двије чланице НАТО-а удружују са „непризнатим институцијама“ алудирајући на државу Косово.

- У чему лежи интерес две чланице НАТО-а да ступају у војну сарадњу са непризнатим институцијама које су нелегално формиране на делу српске територије? И због чега том и таквом савезу сада треба да се придружи још једна чланица НАТО-а - написао је Вучевић.

На овакве тезе и ставове реаговао је и хрватски министар одбране Иван Анушић који је подцртао да је Република Хрватска независна и суверена држава која ће сама одлучивати с ким жели потписати декларацију или војни савез.

- Прошло је вријеме када је Хрватска питала Београд што смије и како треба радити и то се више никада неће поновити. Већ 35 година смо самостална држава, прошли смо пет година агресије и политике која је заступала такав наратив. Хрватска ће потписивати декларације с ким жели, а сарадња с Албанијом и Косовом усмјерена је на размјену знања, сарадњу војних индустрија, потпору евроатлантском путу Албаније и Косова - рекао је Анушић.

Као додатно уље на ватру Србији, која је већ „кристила“ овај савез у „савез из 1941.“, јесу и отворена врата Бугарској да приступи, чиме би се овим савезом Србија несумњиво почела осјећати додатно угроженом.

Шта доноси овај савез?

Коначно, користи од оваквог модела регионалне одбрамбене сарадње су вишезначне при чему Хрватска може највише капитализовати. За разлику од Косова и Албаније, хрватска одбрамбена индустрија нуди могућности ремонта хеликоптера, оклопних возила од транспортера до тенкова, ремонт или изградњу ратних бродова као и широку палету стрељачког наоружања.

Албанији је овај вид одбрамбене сарадње врло потребан због процеса реформе одбрамбене индустрије који су започели средином 2024. године. Војна индустрија у Албанији је годинама била занемарена и ослоњена на одржавање совјетске технике при чему је најновија производна линија оклопних возила Shota дашак нове индустрије. У том погледу би хрватска искуства била од круцијалног значаја у области развоја оклопних возила.

За Косово је ова декларација један додатни вид међународног признања које се у Приштини разматра као сигурносна гаранција кроз учешће Хрватске у мисији КФОР-а и ЕУЛЕКС-а.

Међутим, чини се да је Хрватска одлучила да на стратешком плану слиједи политику Косова у области војне сарадње са Републиком Турском, која је спремна да на Балкану утврди своју позицију али и тргује са свима за које Анкара процијени да не угрожавају њене регионалне и стратешке интересе.