Одређени дијелови људског тијела имају прилично необичне називе. Да ли сте се икада запитали како су они настали?

- Древне цивилизације су обично именовале ствари према њиховом облику, попут неких материјалних предмета са којима су сви били упознати - објашњава Мери Фисел, доктор наука, професор историје медицине на Универзитету "Јохнс Хопкинс" и ко-уредник билтена "Историја медицине".

Артерија

Назив овог важног крвног суда која одводи крв из срца потиче од латинске и грчке ријечи "артериа", што значи "држач ваздуха".

Древни стручњаци мислили су да су артерије ваздушни канали јер након смрти нису задржавале крв. 

Длан

Можемо захвалити римској традицији за оно што данас називамо доњом страном руке, односно дланом.

У давним временима обичај је био да се ставља палмин лист у руке побједника, па назив длан (engl. palm) долази од латинске ријечи "палма".

Тртица

Други назив за тртичну кост, тртица, потиче од грчког назива за птицу кукавицу - "kokkux",  јер закривљен облик кости лиичи на кљун те птице.

Лунула

Бијела мрља у облику полумјесеца при дну нокта зове се Лунула, односно "мали мјесец" на латинском.

Кројачки мишић (Sartorius muscle)

То је мишић предње стране наткољенице и најдужи је у тијелу човјека. Активира се када сједите прекрштених ногу, као што су то радили кројачи док су шили порубе.

На латинском ријеч "сартор" значи кројач. Тако је "sartorius" добио име кројачки мишић.

Увула (непчана ресица)

Увула је мишићна творевина на средини мекога непца, прекривена слузокожом.

Добила је назив по латинском изразу за "мало грожђе", на шта и подсјећа њен изглед.

Ирис

Дужица, ирис или шарени дио ока није добио назив по цвијету. Умјесто тога, обје ријечи вјероватно су добиле назив по грчкој богињи дуге Ирис или Ирида. Вјеровало се да је она мост између неба и Земље и да је гласник богова.