У овогодишњој прољећној сјетви кромпиром као најзаступљенијом сјетвеном културом у општини Рогатица засијано је 300 хектара обрадивог земљишта. То је за четири хектара више од него прошле године када је извађено 7400 тона од тога 2208 тона сјеменског и 5192 тоне меркантилног, односно кромпира за јело.
ДОО „Агрос“ засијао је 25 хектара у чему је више од половине сјеменски кромпир, „Агромонт“ засијао је 13, од чега 7 хектара сјеменског и 6 меркантилног, 14 чланова Удружења пољопривредних произвођача „Соланум продукт“ 16,3 хектара, породично домаћинство „Агроплод“ 25,3 хектара, од чега 13,2 хектара сјеменског а остало је меркантилни, и остала пољопривредна газдинства 216,6 хектара. Међу њима је и 14 газдинстава која су уз посредовање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске и новчану помоћ ИФАД-а, Општине Рогатица и минимално властито учешће, уз прољећну сјетву добила „велике“ пакете сјеменског кромпира, минералних ђубрива и средстава заштите од инсеката и биљних болести у вриједнбости од 4000 марака. Ту је и 41 произвођач који је добио тзв. „мали“ пакет сјеменског материјала и средстава заштите у вриједности од 2000 марака.
Ових прелијепих дана Михољског љета у току је интензивна кампања вађења кромпира. Оживјела су кромпиришта на Борикама, Стјеницама, у Рогатичком пољу и другим широм општине берачима, али и бројном механизацијом за вађење кромпира који је, како процјењују пољопривредни стручњаци, рекордно родио.
Новак Мотика, власник „Агромонта“ и предсједник Удружења пољоприврдних произвођача „Соланум продукт“, каже да се род сјеменског кромпира креће око 25, а меркантилног 35 тона по хектару.
Уз то што произвођачи трљају руке задовољни родом и квалитетом кртоле, јер ће бити и за властите потребе и за тржиште, задовољни су и бројни сезонски радници који раде на њиховом вађењу.
Ради се највише о женама које остављају по страни многе друге кућне и остале послове и иду на вађење кромпира. Није ни чудо, јер је дневница и до 40 марака уз обавезни један, а у већини случајева и два оброка хране, флашу или двије пива или сока и коју шољицу кафе. Више зарађују они који раде на утовару и истовару кромпира, јер обављају теже послове и имају дужи радни дан, у неким случајевима и до 22 и више сати, нагласио је искусни стручњак у пољопривреди Новак Мотика.
