Увјерена сам да ће и ова, као и све кризе, донијети зрелост и обогатити нас и као личности и као друштво, каже др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".

O психичким проблемима које узрокује епидемија вируса корона др Станшевић Карличић каже да је она и друштвена, а не само криза јавног здравља.

– Сусрет са овако комплексном, за многе од нас још невиђеном ситуацијом, родио је неизвесност, глобалну и комплетну егзистенцијалну кризу и суочавање са сопственом коначношћу и беспомоћношћу. Страх је први, и до неког нивоа, био најздравији одговор и аларм да свако од нас предузме све у циљу заштите личног и физичког интегритета. Међутим, ово јесте било и погодно тло за панику, губитак контроле, бијес, деструктивност – каже она.

С друге стране, напомиње она, ово је било и доба хероја, солидарности, жртвовања и свега најбољег што појединац може дати друштву којем припада.

– Један од водећих фактора ризика за самоубиство уопште јесте депресија, а с обзиром на то да је реално очекивати пораст учесталости депресије током и послије периода пандемије ковид-19, ми смо спремни на интензивнији превентивни рад, јер посљедично можемо очекивати и пораст стопе суицида.

Она каже да епидемија болести која може имати и смртни исход и све остале околности у вези са тим – промјена животне рутине у циљу спровођења противепидемијских мјера, посљедична економска и политичка криза, страх од болести, губитак вољених, ограничен приступ систему здравствене заштите, свакако су стрес високог интензитета за цјелокупну популацију.

– Резултат дјеловања стресогена на човјека је акутни поремећај унутрашње равнотеже која се у прво вријеме, у покушају поновног успостављања исте, манифестује као страх, узнемиреност, губитак концентрације, раздражљивост, поремећај спавања. Ако и након неколико недјеља борбе са стресогеном ситуацијом не дође до адаптације, развијају се депресивни симптоми и тада већ можемо говорити о болести. Осим депресије, очекује се и развој анксиозних и са стресом повезаних поремећаја (посттрауматски стресни синдром) – истиче она.

Међутим, важно је нагласити да ће се највећи дио популације адаптирати, а да ће обољети они који би свакако током живота овако реаговали након значајне стресогене ситуације.

– Осим што ниједног тренутка не посустајем у промоцији противепидемијских мјера и препорука епидемиолога, и својим личним примером показујем колико је важно да у малим стварима нађемо велико задовољство. Дијелити сваки тренутак са онима које волите, радити ствари које вас релаксирају. Читати књиге, гледати филмове, ручати у кругу најближих, открити љепоте земље или града у којем живимо, учити да је важно уредно спавати, одмарати се, бавити се хобијем и боље упознати себе. И, наравно, дати најбоље од себе, осјетити алтруизам и припадност – то је једно од најбољих искустава које се може доживјети – поручује др Сташевић Карличић, пише Блиц.