Директор Регулаторне агенције за комуникације БиХ (РАК) Предраг Ковач оцјењује како би мјере које је донио Савјет ове агенције требале барем дјелимично ублажити финансијска оптерећења медија у вријеме пандемије Covid-19 и фокус ставити на професионално извјештавање.

- Општепознато је да је финансијска независност један од кључних предуслова за независност било које врсте, па тако и за независност медија. Тренутно, усљед лоше финансијске ситуације у медијима свједоци смо бројних апела медија представницима власти да им обезбиједе финансијска средства за исплате плата и опстанак медија, што није неуобичајена пракса. Међутим, у земљама попут наше, ово може представљати опасност за независно функционисање медија - каже, уз остало, Ковач, у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Савјет Регулаторне агенције за комуникације БиХ донио је 15. априла одлуку да помогне електронским медијима како би ублажили финансијску кризу која их је задесила појавом пандемије корона вируса, због чега су приходи медијима умањени за 80 посто, само од маркетинга. Један вид помоћи је смањење цијене дозвола за емитовање које се плаћају на годишњем нивоу, а други новчана помоћ.

Начин обрачуна накнаде

РСЕ: На који начин ће ова одлука Савјета РАК-а помоћи телевизијским и радио станицама?

Ковач: Имајућу у виду да је тренутна здравствена криза узрокована корона вирусом проузроковала пад прихода корисника дозвола у емитовању, Савјет Агенције је усвојио мјеру о измјени Одлуке о висини стопе и вриједности бода за обрачун годишње накнаде за дозволе. Према Одлуци, висина годишње накнаде за 2020. годину ће се обрачунавати на основу висине стопе у износу од 0,25 одсто (умјесто 0,50 одсто). Поред тога, рок за плаћање обрачунате годишње накнаде пролонгиран је до 30. септембра. Примјеном ове мјере, расходи корисника дозвола у емитовању биће умањени за износ од око 185.000 конвертибилних марака (92,5 милиона еура). Одлука ступа на снагу након објаве у Службеном гласнику БиХ.

РСЕ: Због постојеће пандемије, многе медијске куће су принуђене отпуштати раднике. Да ли је могуће креирање фонда за помоћ медијима из вишка средстава Регулаторне агенције за комуникације?

Ковач: Што се тиче вишка средстава Агенције, важно је нагласити да тим средствима поред Агенције управља и Савјет министара БиХ. На приједлог Агенције Савјет министара БиХ доноси коначну одлуку. Не треба заборавити да и медији пуне буџете свих нивоа власти, што значи да, у овом случају, постоји могућност да и они, на одговарајући начин, помогну медијима.

Међутим, не смијемо заборавити да такве иницијативе треба да буду засноване на конкретним чињеницама које садрже тачне податке о стању у медијима проузрокованом тренутном здравственом кризом, а не на паушалним процјенама. Будући да смо свјесни да је помоћ телевизијским и радијским станицама неопходна одмах, одлучили смо да брзо реагујемо и обезбиједимо подршку која је у оквиру надлежности Агенције.

Захтјеви медија за подршку

РСЕ: Да ли су вам се медији обратили за помоћ и како су реаговали на одлуку?

Ковач: Одмах по проглашењу здравствене кризе, обратили су нам се асоцијације електронских медија за захтјевом за неки вид подршке. Досадашње мјере су оцијенили као позитивне, а нама је посебно драго што је препозната намјера Агенције да гради партнерски однос са корисницима дозвола, јер успостављање баланса између регулације (што подразумијева и санкционисање) и партнерског односа, представља посебан изазов за све регулаторе.

РСЕ: Осим уштеда, најавили сте и новчану помоћ корисницима дозвола, о којим средствима је ријеч?

Ковач: Поред мјере смањења накнада, Савјет Агенције је наложио Агенцији да покрене процедуру доношења одлуке Савјета министара БиХ на основу које ће Регулаторна агенција за комуникације уплатити цјелокупан годишњи износ државног доприноса за коришћење фреквентног спектра у име свих корисника дозвола у емитовању, а који су у обавези плаћања наведеног доприноса директном уплатом у буџет. Примјеном ове мјере, расходи корисника дозвола у емитовању биће умањени у укупном износу од 643.520 конвертибилних марака (320.000 еура).

Новац РАК-а, не из буџета

РСЕ: Да ли ће мјера која се односи на годишњи допринос, а за коју Савјет министара БиХ треба донијети одлуку, значити да ће новац бити дозначен из буџета БиХ?

Ковач: Ова мјера не би била реализована директно из буџетских средстава, већ из средстава Регулаторне агенције за комуникације. Дозволите да објасним – наши корисници дозвола плаћају накнаду за дозволе Агенцији, и из тих средстава се Агенција финансира. Поред тога, корисници дозвола су обавезни на годишњој основи плаћати годишњи допринос за коришћење радиофреквенцијског спектра и тај износ корисници дозвола плаћају директно у буџет БиХ. Преузимањем ове обавезе, не умањује се буџет БиХ. Циљ ове помоћи је да се обезбиједи независност телевизијских и радијских станица, како би могле, на најпрофесионалнији могући начин, радити у околностима тренутне здравствене кризе.

Поштивање стандарда током пандемије

РСЕ: Колико се поштују медијски стандарди професионалног извјештавања о пандемији узрокованом корона вирусом?

Ковач: Од проглашења ванредног стања/стања природне или друге несреће, Агенција је примила 17 приговора на садржаје телевизијских станица. Већина их је одбачена као неоснована, на основу чега можемо закључити да медији раде у складу са правилима и прописима Агенције.

Надамо се да је овоме у великој мјери допринијела Агенција својим проактивним приступом, јер смо у истом периоду издали пет препорука којима смо наложили медијима да посвете максималну пажњу при доношењу уредничких одлука, како би се избјегло ширење информација које би могле проузроковати осјећај нелагоде, страха или панике међу грађанима, али и довести у питање њихово здравље и безбједност.

Све наведено је могуће обезбиједити избором стручних саговорника из релевантних области као што су здравство, безбједност и економија, те избјегавањем сензационализма, шпекулација и незваничних теорија.

РСЕ: У Републици Српској је на снази Одлука о забрани изазивања панике и нереда за вријеме ванредне ситуације, која се односи на медије и новинаре, као и на здравствене раднике. Да ли се одлука, према Вашој оцјени, користи како би се цензурисале информације о пандемији?

Ковач: Ове и сличне одлуке, уколико се не проводе на прави начин, веома лако могу бити окарактерисане као увођење цензуре у информисању, што је у супротности са демократским принципима и праксама. Медији су с правом изразили забринутост због ових мјера, а забуна је унесена и међу грађане. Примјера ради, имали смо ситуацију да умјесто да приговоре улажу Агенцији, грађани су приговоре подносили полицијској управи, која нам је прослиједила приговор на даље поступање.

Медији морају имати уредничку слободу у избору и начину обраде тема, односно креирању програмских садржаја у складу са принципима слободе изражавања и различитости ставова и мишљења, који су заштићени Законом о комуникацијама као и релевантним регулаторним актима Агенције. Агенција у потпуности подржава све медије у настојању да пронађу баланс између права и обавезе да информишу, са једне стране, те одговорности према заштити јавног интереса, са друге стране.