Уколико Европска централна банка (ЕЦБ) крене стопама америчких Федералних резерви, те пооштри своју монетарну политику и повећа каматне стопе како би смањила рекордну инфлацију у еврозони, то би могло негативно утицати на финансијски сектор БиХ, те довести и до одређеног пада привредне активности.
Каже ово за „Глас Српске” професор на Економског факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого коментаришући писање „Блумберга” да би ЕЦБ до краја ове године постепено, у три наврата, јулу, августу и септембру, могао подићи каматне стопе на 0,25 одсто за депозите.
Према сазнањима „Блумберга”, камата на главне операције рефинансирања требало би такође да буде повећана у септембру и децембру са садашњих нула на 0,5 процената.
Сукоб у Украјини и рат санкцијама између Истока и Запада, према ријечима Ђоге, закомпликовали су ионако тешку ситуацију у Европској унији након пандемије вируса корона.
- Поставила се дилема да ли трпјети све већу инфлацију како би се очувала привредна активност или кренути са заоштравањем монетарне политике. Очигледно су изабрали ово друго, и то за мене није никакво изненађење. То има своје позитивне, али и негативне ефекте. ЕЦБ на овај начин вуче потезе којима жели да смањи инфлацију. Али, ти потези ће сигурно довести и до смањења привредних активности, пада инвестиција и раста незапослености. И то неће погодити само еврозону, већ и нашу земљу. То не би требало да буде нешто драматично, али ипак треба очекивати одређене негативне ефекте. Поменутих 0,25 одсто није толико страшно, али уколико би те камате којим случајем порасле за, рецимо, три или четири одсто, то би онда могло да угрози и стабилност домаћег банкарског сектора. Надам се да до тога неће доћи - истакао је Ђого и додао да је на те проблеме указивао још 2019. године на Самиту регионалних гувернера и министара финансија у Будви.
Са Ђогом слично мишљење дијели и економиста Зоран Павловић, наводећи да ће се евентуално пооштравање монетарне политике од стране ЕЦБ-а и дизање каматних стопа како би се колико-толико обуздала инфлација сигурно негативно одразити на БиХ кроз одређени пад привредних активности, до којег би могло доћи због раста каматних стопа у домаћим банкама.
- Промена вредности евра утицаће и на наш финансијски сектор. Кредити ће бити скупљи. И све оно што се финансира путем кредитних средстава биће скупље, од робе до некретнина. Колико, тешко је рећи. Украјинска криза само је закомпликовала ситуацију у еврозони. У Европи су током пандемије немилице штампали новац како би покрили „трошкове”. А то је онда попут бумеранга утицало на све земље које су на било који начин везане за ову валуту, јер је дошло до такозване увозне инфлације. БиХ нема могућност да мења вредност марке, као рецимо Србија у случају динара, тако да уколико ЕЦБ крене стопама ФЕД-а, БиХ ће осјетити на својој кожи евентуалне превентивно-рестриктивне потезе ове финансијске институције - сматра Павловић.
Раст долара
Федералне резерве САД почетком овог мјесеца повећале су каматне стопе, а што је на свјетским тржиштима довело и до раста вриједности долара на ниво највећи у посљедњих 20 година. Из ове установе најавили су даље заоштравање монетарне политике како би сузбили превисоку инфлацију у Америци.
Аутор: Вељко Зељковић
