Ukoliko Evropska centralna banka (ECB) krene stopama američkih Federalnih rezervi, te pooštri svoju monetarnu politiku i poveća kamatne stope kako bi smanjila rekordnu inflaciju u evrozoni, to bi moglo negativno uticati na finansijski sektor BiH, te dovesti i do određenog pada privredne aktivnosti.
Kaže ovo za „Glas Srpske” profesor na Ekonomskog fakultetu u Istočnom Sarajevu Marko Đogo komentarišući pisanje „Blumberga” da bi ECB do kraja ove godine postepeno, u tri navrata, julu, avgustu i septembru, mogao podići kamatne stope na 0,25 odsto za depozite.
Prema saznanjima „Blumberga”, kamata na glavne operacije refinansiranja trebalo bi takođe da bude povećana u septembru i decembru sa sadašnjih nula na 0,5 procenata.
Sukob u Ukrajini i rat sankcijama između Istoka i Zapada, prema riječima Đoge, zakomplikovali su ionako tešku situaciju u Evropskoj uniji nakon pandemije virusa korona.
- Postavila se dilema da li trpjeti sve veću inflaciju kako bi se očuvala privredna aktivnost ili krenuti sa zaoštravanjem monetarne politike. Očigledno su izabrali ovo drugo, i to za mene nije nikakvo iznenađenje. To ima svoje pozitivne, ali i negativne efekte. ECB na ovaj način vuče poteze kojima želi da smanji inflaciju. Ali, ti potezi će sigurno dovesti i do smanjenja privrednih aktivnosti, pada investicija i rasta nezaposlenosti. I to neće pogoditi samo evrozonu, već i našu zemlju. To ne bi trebalo da bude nešto dramatično, ali ipak treba očekivati određene negativne efekte. Pomenutih 0,25 odsto nije toliko strašno, ali ukoliko bi te kamate kojim slučajem porasle za, recimo, tri ili četiri odsto, to bi onda moglo da ugrozi i stabilnost domaćeg bankarskog sektora. Nadam se da do toga neće doći - istakao je Đogo i dodao da je na te probleme ukazivao još 2019. godine na Samitu regionalnih guvernera i ministara finansija u Budvi.
Sa Đogom slično mišljenje dijeli i ekonomista Zoran Pavlović, navodeći da će se eventualno pooštravanje monetarne politike od strane ECB-a i dizanje kamatnih stopa kako bi se koliko-toliko obuzdala inflacija sigurno negativno odraziti na BiH kroz određeni pad privrednih aktivnosti, do kojeg bi moglo doći zbog rasta kamatnih stopa u domaćim bankama.
- Promena vrednosti evra uticaće i na naš finansijski sektor. Krediti će biti skuplji. I sve ono što se finansira putem kreditnih sredstava biće skuplje, od robe do nekretnina. Koliko, teško je reći. Ukrajinska kriza samo je zakomplikovala situaciju u evrozoni. U Evropi su tokom pandemije nemilice štampali novac kako bi pokrili „troškove”. A to je onda poput bumeranga uticalo na sve zemlje koje su na bilo koji način vezane za ovu valutu, jer je došlo do takozvane uvozne inflacije. BiH nema mogućnost da menja vrednost marke, kao recimo Srbija u slučaju dinara, tako da ukoliko ECB krene stopama FED-a, BiH će osjetiti na svojoj koži eventualne preventivno-restriktivne poteze ove finansijske institucije - smatra Pavlović.
Rast dolara
Federalne rezerve SAD početkom ovog mjeseca povećale su kamatne stope, a što je na svjetskim tržištima dovelo i do rasta vrijednosti dolara na nivo najveći u posljednjih 20 godina. Iz ove ustanove najavili su dalje zaoštravanje monetarne politike kako bi suzbili previsoku inflaciju u Americi.
Autor: Veljko Zeljković
