Analiza teze: Boli me briga je atomska bomba za svaku filozofiju
Pod pojmom filozofija podrazumijevamo bilo koju „priču“, „mit“ ili „narativ“ jer većina filozofa nema hrabrosti, odnosno žele da demonstriraju širinu svog poznavanja književne građe pa oklijevaju da definišu filozofiju, uglavnom jeste nešto što je nekad bilo sve a sad je nešto neodređenog značenja.
Prisutna je navika odlaganja subjektivne odgovornosti posmatrača prema posmatranom objektu, u ovom slučaju subjekt je onaj koji sluša ili opaža određenu priču ili filozofiju.
Ta navika se ogleda u tome da subjekt pretpostavlja da postoji isključivo jedan način djelovanja prema objektu, ili je jedan od mogućih načina najbolji i mora da se koristi pri svakom koraku.
Pažnja subjekta u objektu opaža čestice brige, sve što na neki način opažamo razumom opažamo sinhrono i osjećanjima.
Visoka pažnja je sreća, niska pažnja je patnja, objekt ne zavisi od našeg odabranog načina posmatranja.
Iz navedenog se vidi da čak u prostom stavu: „boli me briga“ ima mnogo podležućih termina i asocijacija.
Svaka filozofija ili priča, nevezano za njene predikate, ne biva uništena visokom ni niskom pažnjom, nego pucanjem pažnje, ravnodušnošću koja se ogleda u izjavi „boli me briga“.
Reflektirano, možemo reći da sve o čemu ne brinem ne postoji „za mene“, ne proizvodi ni visoku ni nisku pažnju nego puca od ravnodušnosti.
Svaka priča je sastavljena od čestica brige koja može da pukne poput atomske bombe ukoliko subjekt koji se prema njoj odnosi dostigne stanje ravnodušnosti.
Budući da je čovjekova pažnja uvijek ograničena i svaka je priča podložna pucanju, predlažem da društveno neodgovorni pojedinci koji nemaju ni kapacitet za pažnju a kamoli druge predispozicije pristanu da se od sad samo zezaju, ne zahtijevajući previše pažnje, visoke ili niske od sfere javnog života ili publike.
Tim zezanjem, igranjem i neozbiljnošću nastaje umjetnost, komedija i tragedija, topla i hladna priča, ili bilo koji drugi komplementaran par atributa, samo nemojte obraćati pažnju na uvažene filozofe, jer oni brinu više nego što bi bili u stanju da objasne.
Autor: Marko Subotić
