„Unesi mi malo dinamike, šta se kofrčiš...“
Marginalno bi zvučao dobronamjerni ili dovitljivi savjet vremešnog kolege mlađem, ne bi li ga podstakao još više na inovaciju ili inspiraciju u pravom duhu... Zar ne?
Čuvena pesma Džejmsa Brauna – „Mens Vorld“, maestralna u svojoj vokalnoj interpretaciji, zapravo u logici današnjeg „MiTu“ feminizma doživljena kao jeres, dok se krupni kapital kod njih ne doživljava kao opasnost, tabu je bez premca zbog teksta. „Nesporazum“ nadilazi zapravo hrišćanska poenta koja je ključna u rečenici: „Ali ne bi bilo ništa, ništa bez žene ili devojke“. Međutim, kod feminista je sve jasno. Zabuna nastaje kad nas kanadski naučnici ubeđuju u manjak muškosti u svetu i smanjenje testosterona. Pritom se ekstremno zanemaruje činjenica da nešto definitivno nije u redu sa onima koji ih šatro biološki imaju u suficitu dok su je psihološki super lišeni. Posredi je psihološka impotentnost i neophodna defibrilacija karaktera. Kod takvih funkcioniše distopija ili izgleda obrnuta razmjena mišljenja u dihotomiji muških „mozgova“. Tu bi mogli skrenuti kratko na Hegela koji je pisao o dijalektici samosvesti. Ako su dve samosvesti uključene u borbu na život ili smrt nema pobednika. Uvek će jedan umreti, a pobednik više neće imati drugu samosvest koja može prepoznati vlastitu samosvest. Cela istorija ljudske kulture počiva na izvornom kompromisu kojim neko postaje taj koji se pravi lud kako bi sprečio obostrano sigurno uništenje. To svakako ima socijalne implikacije.
U Bosni i Hercegovini po zadnjim studijama iz 2016. preko 10 % muškaraca su zavisnici od alkohola. Danas je taj broj po nekim pretpostavkama veći. U direktnoj je dakle disproporciji sa progresivnošću eventualnog smanjenja zavisnosti od alkohola i povećanjem muškosti. U prilog tome je dokazana naučna činjenica da alkohol utiče negativno na muškost. Magazin „Psiholodži tudej“ iz 1992. bavio se pitanjem koje psiholog Bajers naziva „Babuškinim sindromom“. Psiholog K. Bajers je dokazao na seminarima iz psihologije koje je vodio, zajedno sa još četiri naučnika, od Lenjingrada do Irkutska, hiperfragilnost između polova, sa malo stvarne komunikacije i gotovo ništa što prodire u emocionalni vakuum muškaraca. U Rusiji danas ima više žena nego muškaraca. Odnos polova u Rusiji je 86 muškaraca na 100 žena (86:100).
„Institucija babuške“ i većinski indoktrinirano i neupotrebljivo obrazovanje jedan je od razloga zašto je zloupotreba alkohola toliko raširena, kao i ključne ekonomske razvaline zaključuje on. Prema nekim procenama, od alkoholizma je tada bolovalo 90% muške populacije. Muškarci i žene podjednako dele te oblike nemoći. Oba pola nemaju poverenja u svoje obrazovanje. Pošto su sva istraživanja tako dugo bila prilagođena partijskoj doktrini, oni ne mogu dati nikakav kredibilitet bilo čemu što su učili. Psihička impotencija koju Bajers naziva „Babuškinim sindromom“ zapravo implicira i druge oblike patogena socijalnih pojava, koja proističu iz npr. pomenute zavisnosti od alkohola, razorenih porodica, smrtonosnih rana samopoštovanja i muškosti, biološke isfrustriranosti ili manjka fizičkih predispozicija. Iz toga dalje proizilaze posledice na društvo u celini i onda, kao po Hegelovom principu sukoba dve samosvesti na život i smrt, dolazi do represije, opresije, destrukcije, koercije koje su opšteprisutne na onu drugu samosvest. Omladina mora biti izuzeta bez ostatka od toga! Naravno, ako se misli dalje živeti (borba na život i smrt).
Evanđelska priča o talantima je impresivna ilustracija jedne podobnosti i zadatosti koju valja doseći. Rascep između duhovne inertnosti i poletnosti na čijem putu nam se ne daje recept koji bi stao u jednu priču ili ovaj tekst: Kako to čovek sa 10 talanata stiče još toliko? To dokučujemo postepeno kako mu je pošlo za rukom; imao je ogromne Božije darove ali ono što znamo je da onaj sa jednim ima jednostavno i „idealno“ rešenje za sebe i samim tim za ljude oko sebe: „Zakopaj to!“ U tome se bajersovski konačno dokučuje rasplet čvora babuškine marame pod grlom. Jedan bivši profesor srednje škole, iz nama nepoznatih razloga nalazeći se u policijskoj stanici, pročitao je po njegovom svedočenju koje je prepričavao, na zidu te institucije slogan: „Nesposoban ima tu sposobnost da onesposobi sposobnog.“ Dodajući oduševljeno komentar: „Vidiš li ti kako je to inteligentno?“ Takav distopijski kredo u kojem pluta ovakav tip impotencije, zapravo nam iznova dokazuje da je Babuškin sindrom ono što se nalazi u onom ko ga inicira, a ne ono što je sadržina i najbeskorisnijeg tkiva onog kome se perverzno percipira.
„Unesi mi malo dinamike, šta se kofrčiš...“
Marginalno bi zvučao dobronamjerni ili dovitljivi savjet vremešnog kolege mlađem, ne bi li ga podstakao još više na inovaciju ili inspiraciju u pravom duhu... ali tu nažalost nije kraj. Zamislimo scenu u kojoj dok tamo neki Džejms Braun u duetu sa Pavarotijem izvodi evergrin numeru „Mens Vorld“, babuška sa sve čvornatom maramom ispod grla i pripita iz publike dobacuje: „...ne pjevajte mi ko neke babuške tu!“
Piše: Đakon mr Božidar Vasiljević
