Samo jedna objava na "Fejsbuku" bila je dovoljna da se svi bivši učenici Osnovne škole "25. maj" iz Nove Crnje ujedine u humanosti i solidarnosti.

Dimitar Marinko svoj radni vijek proveo je kao domar upravo te škole. Nakon što je vrijedno radio kako bi djecu podigao i kuću sagradio, spao je na to da sa svojih 85 godina brine o teško bolesnom i gotovo potpuno nepokretnom sinu, u životnim uslovima koji nisu dostojni čovjeka.

Bivši učenici ove škole čuli su za muku svog voljenog domara, a jedna objava na "Fejsbuku" bio je dovoljan da ih sve ujedini.

Pomogli su koliko su mogli, što u novcu, što u materijalu, a oni koji su imali vremena i umijeća, čika Dmitru rade i na samom renoviranju trošne kuće i dovode je u stanje dostojno čovjeka.

Ne može da sakrije suze

Njegov pogled, kada ih je ugledao, kažu, nikada neće zaboraviti. Dmitar, sa druge strane, ne može da sakrije suze kad vidi da ga bivši učenici nisu zaboravili.

- To mi je jako veliko iznenađenje i drago mi je, ovo su suze radosnice. Ja sam radio dok sam mogao i privatno da bih decu podigao i kuću sagradio. Po 14 časova sam znao da radim - kaže Dmitar za "TV Subotica".

Video: TV Subotica

Ipak i sa 85 godina Dmitar ne uživa u penziji, već radi posao teži od bilo kog - 24 sata brine o nepokretnom sinu. Međutim, nećete ga čuti da se žali! Kako kaže, u dom svog sina neće smjestiti, sve dok je on sam živ.

- Ja ga negujem i masiram, tako da je sada u jako dobroj snazi, ali nije mogao ni kašiku da podigne. Osamnaest meseci ga negujem - kaže čika Dmitar.

Za nevolju voljenog čika Dmitra prvi je saznao komšija Jovica Marcikić.

- Pamtim kad sam ja bio učenik, bio sam jedna od poslednjih generacija kada je on radio u školi. I pamtim taj osmeh za svako dete. Ako bi neko razbio prozor, čika Dmitar ne bi vikao na decu. Ja danas radim u prosveti i moji učenici se mene sete. I ja sam se setio njega - kaže Jovica kroz suze.

TV Subotica/screenshot

Na kući koja nikad nije bila renovirana, krenulo se od najhitnijeg - krečenja, nabavke drva i novog namještaja. A kako bio Dmitra i njegovog sina spremili za zimu, nabavljena je i nova crepna peć.

Branka Šokčić, jedna od bivših učenica ove škole, kaže da se trude da svom voljenom domaru što više olakšaju život.

- Kad sam ušla posle toliko godina i kad sam ga videla, u životu ne pamtim da sam videla takve oči. U njima se vodjela i radost i tugu, ne mogu ni da  opišem koliko se on obradovao kad smo došli. I eto mi se trudimo da uradimo ono što je najpotrebnije i da  mu olakšamo, jer ipak, sin mu je bolestan, a on je stvarno star - kaže Branka Šokčić.

Star možda, ali zaboravljen nije, jer tu se današnja solidarnost komšija i nekadašnjih drugova neće zaustaviti. Čika Dmitru će nastaviti da pomažu i da ga obilaze, a kako na kući još ima da se radi, već se planira i nova radna akcija.

Piše: Sofija Vulićević