U čast i u sjećanje na 59 srpskih porodica izbrisanih sa lica zemlje, oslikano je 59 prebilovačkih kamena. Manji kamen, veći, svaki drugačije nazubljen i oblikovan, svaki poseban, kao što je bila i svaka od žrtava. Dijete, starica, trudna žena, novorođenče. U sjećanje na kamenje koje su oni oslikali svojom krvlju, otvorena je izložba „Kameni cvet“.

Crkveni velikodostojnici, predstavnici državnih kulturnih ustanova, ministri, autori i saradnici izložbe, istoričari i umjetnici, okupili su se u Konaku knjeginje Ljubice da prisustvuju otvaranju izložbe „Kameni cvet iz Prebilovaca“, posvećene sjećanju na stradanje srpskog naroda u hercegovačkom selu Prebilovci tokom Drugog svjetskog rata.

Jedan od autora izložbe, akademski slikar Zoran Čalija, istakao je nužnost sjećanja i čuvanja prošlosti, kako bismo imali čemu da se okrenemo u budućnosti. Ipak, uvijek je potrebno da neko zapali prvu varnicu. U ovom slučaju, napominje Čalija, to je bio Aco Dragićević iz Prebilovaca, zbog čijeg je neumornog zalaganja ova ideja i zaživjela. Kasnije su se okupili i mnogi drugi – Udruženje Hercegovaca, Nevesinjaca, Mostaraca i mnogi drugi.

- Kada sagledamo sve, mislim da ne postoji narod nad kojim je izvršen toliki i toliko uporan genocid kao nad našim narodom. Ubijali su nas Turci, Bugari, ubijali Albanci, Hrvati, a mi nikako da se saberemo, da se osvestimo i da pomenemo sopstvene žrtve. Ideja nam je da ova izložba proputuje Republikom Srpskom i Srbijom. Planirano je da se posle Beograda seli za Prebilovce, pa u Istočno Sarajevo, zatim u Trebinje, pa u Suboticu, Sombor, Kikindu, Zrenjanin, Novi Sad, ponovo u Beograd, Čačak, Kragujevac i Niš, a da na kraju, ako bog da, a daće, završimo u Gračanici. Ovo ovde nije kraj, ovo nije završena stvar. Ovo je tek početak - rekao je Čalija na otvaranju izložbe.

Sputnik/Milica Trklja/Izložba ,,Kameni cvet iz Prebilovaca"

Čalija je, u razgovoru za Sputnjik, rekao da je ova izložba i poziv umjetnicima da oslikaju prebilovačko kamenje učinila da svi budu dio jednog istinskog zadatka naše duhovnosti – da brinemo o svojoj istoriji.

- Jednom je jedan Jevrejin rekao: „Vi Srbi bolujete od dve teške bolesti. Prva je što brzo zaboravljate ono što je dobro, a druga, još teža, je ta što brzo zaboravljate zlo. Zato vam se ono i ponavlja. Suštinski, mi jesmo narod koji zaboravlja. Jeste hrišćanski praštati, ali nije hrišćanski biti naivan i zaboravljati zlo - zaključio je Čalija.

Nema izmirenja bez saznanja

Pored Prebilovčana, među okupljenima su bili i ministar kulture Nikola Selaković, ministar pravde Nenad Vujić, kao i direktori državnih i republičkih ustanova kulture.

Sekretar za kulturu Grada Beograda Jelena Medaković rekla je u razgovoru za Sputnjik da je pitanje svih pitanja upravo to zašto naš narod toliko dugo čeka da oda počast svojim žrtvama. Ona je napomenula da su svi ostali osvijestili svoje žrtve i da do istinskog izmirenja može doći tek nakon saznanja o dešavanjima iz prošlosti.

- Neosvešćene stvari, stvari koje predugo istražujemo ili o kojima još uvek dobijamo nove informacije, dok decenije prolaze, ne vode ničemu. One ne doprinose ni isceljenju porodica koje su, nesrećom, doživele ovo što sada gledamo i što je, iznad svega, potresno. Takvo stanje ne doprinosi ni opštem dijalogu, jer uvek postoje nedorečene stvari i ono što nekoga tišti i opterećuje. Naša komunikacija sa okruženjem, sa svim prostorima sa kojih su Srbi, nažalost, morali da odu, jednostavno nije zasnovana na zdravom pogledu na prošlost - rekla je Medakovićeva za Sputnjik.

Ona je napomenula da je Zoran Čalija temu jednog izuzetno teškog stradanja na izvjestan način estetizovao, dodavši joj jedan umjetnički i likovni kvalitet, ali bez njenog obezvređivanja ili dekorisanja.

- Velika tuga našeg naroda zaista se ogleda u tome što su Srbi stradali na takav način i što mi sami nismo sve definisali, nismo sve obelodanili i nismo sebi dali priliku da to prebrodimo i pokušamo da prebolimo - zaključila je ona.

Neka prebilovačko kamenje posluži kao temelj

Na otvaranju izložbe govorio je i v.d. direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina koji se posebno zahvalio Prebilovčaninu Aci Dragićeviću iz Udruženja „Ognjište“.

- Neka ova izložba i ovo kamenje budu neuništivi temelj nove srpske kulture sećanja i politike pamćenja. Neka budu zalog da više nikada ne dozovlimo da se naše sećanje betonira, kao ustaška jama, da se naše žrve zaboravljaju, već da ćemo ih i molitveno proslavljati i zajedno čuvati od zaborava -  rekao je Arbutina.

Kad kamenje zakuka

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2015. godine, prebilovački mučenici pribrojani su Saboru svetih i proslavljaju se kao Sveti mučenici prebilovački i donjohercegovački. Na otvaranju izložbe govorio je i episkop moravski Tihon, koji je prenio blagoslove patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

- Zapisao je Sveti apostol i jevanđelista Luka u svom Jevanđelju da je Hristos šetao sa svojim učenicima dok je činio čudesa i, najedanput, učenici su počeli da mu kliču, a fariseji su mu rekli da naredi učenicima da ućute. Gospod im je tada odgovorio: „Ako oni ućute, kamenje ć će povikati.“ Ovo svedočanstvo moglo bi se primeniti na ono što se sada ovde događa. Posle toliko decenija ćutanja, prigušivanja i sprečavanja sećanja na žrtve, kao i potiskivanja istine o onome što se dogodilo, evo ovde smo svedoci, čudom Božjim, da je kamenje zaista povikalo i okupilo nas ovde - rekao je otac Tihon.

Sputnik/Milica Trklja/Izložba ,,Kameni cvet iz Prebilovaca"

On je prenio blagoslove i dobre želje Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija i u njegovo ime poželio uspjeh ovom projektu.

- Želim da ovaj projekat uspe i da dotakne što više ljudskih srca, da se otreznimo i shvatimo da i mi treba da progovorimo, a ne da samo kamenje govori dok mi i dalje ćutimo - zaključio je otac Tihon.

Organizatori ovog projekta su Udruženje građana „Ognjište“ iz Prebilovaca i Muzej žrtava genocida, a podršku im je pružalo Ministarstva kulture Republike Srbije. U realizaciji su, kao partneri, učestvovali i Muzej grada Beograda, Arhiv Vojvodine, Prodajna galerija Beograd i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Kamenove su oslikali umjetnici, a umjetnički savjet odabrao je 59 radova kao simbol trajnog sjećanja na 59 prebilovačkih porodica stradalih u zločinu 6. avgusta 1941. godine.