„Može čovjek i trideset dana bez hrane, ali ne može bez vode“

„Sporazum iz Laktaša ima manjkavosti, SDA, pardon, SAD smatra da su strane sudije potrebne u Ustavnom sudu BiH, državna imovina je regulisana Ugovorom o sukcesiji SFRJ“

RADOVAN

Nemoj slučajno da se neko ubuduće drzne i nastavi ismijavati izjavu Radovana Viškovića vezano za granice ljudske izdržljivosti.

I meni je tu bilo malo previše dana, ali gle čuda, baš ja sticajem okolnosti doživjeh da potvrdim njegove riječi?

Znači, ove vam riječi piše poluživi svjedok potvrde Radovanove „teorije“, naime, juče se navršilo tačno trideset dana od kako sam počeo protest postom na vodi zbog dugogodišnje opstrukcije inicijative Ekološke partije Republike Srpske vezano za održavanja Sabora Republike Srpske.

Jesam mnogo iscrpljen, jesam smršao (što reče juče medicinska sestra, („izgledaš kao duh“), ali uz pomoć infuzija i desetak supa kad ne primam infuzuju (preporuka doktora da se crijeva ne slijepe) stigoh do toga da potvrdim Radovanovu teoriju o trideset dana.

To je za sada jedini rezultat ranije najavljenog protesta u slučaju da se ne prihvati naša peta inicijativa sa jeseni prošle godine, inicijativa da se u organizaciji Anursa, oba univerziteta, Mitropolije i BORS-a pripremi saborska deklaracija i održi Sabor Republike Srpske za Dan Republike 9. 1. 2024. godine, sve uz punu podršku i logistiku institucija sistema i parlamentarnih partija u NSRS.

OBRAJISANjE

Istog dana kada potvrdih Radovanovu teoriju čuh i između redova pročitah „obraćanje“ Džejmsa Obrajena, zamjenika državnog sekretara SAD-a za Evropu i čini mi se jugoistočnu Aziju.

Ono što sam pročitao može se svesti u one tri ključne poruke stavljene pod navodnike na početku teksta, dok je ono što sam primio na znanje potvrdilo srateško promišljanje Ekološke partije Republike Srpske vezano za hitno održavanje Sabora Republike Srpske, njegovog formiranja kao stalnog tijela - KOREKTIVA DRUŠTVA. Donošenja deklaracije pripremljene od najveće srpske pameti, dokumenta koji se odnosi na strateške pravce djelovanja Republike Srpske u narednim godinama i decenijama, odnosno, na njen rad i razvoj, te preporuke za ponašanje njenih institucija, izabranih predstavnika i svih građana Republike Srpske u dejtonskoj BiH.

Dok i dalje čekam odgovor prozvanih i pozvanih za podršku Saboru, a sve zbog potvrde dugogodišnjeg strateškog razmišljanja, preporučujem čitaocima teksta da uđu u arhiv Frontala RS i nađu saopštenje Ekološke partije RS iz oktobra 2013 .godine pod nazivom:

EKOLOŠKA PARTIJA: VETO NA RAZGOVORE SA FBiH DOK SE U PS BiH NE USVOJI IZVORNI DEJTONSKI SPORAZUM

Naime, nije ovo bila prva inicijativa Ekološke partije Republike Srpske, naprotiv, bilo ih je više od osnivanja 2010. godine, posebno u razgovoru sa vođama svih parlamentarnih partija.

Znači, od prvog dana osnivanja Ekološke partije RS je bila predlagana strategija dolaska do priznavanja Republike Srpske od strane zvaničnih institucija dejtonske BiH i njene potvrde od strane dijela međunarodne zajednice koja nam(nikad) nije bila naklonjena.

Bilo je inicijativa, a bilo je tada i stanje geopolitike da se to moglo jednostavno završiti.

Ko nije i zašto prihvatio „savjet“ nevažno je, ništa se promijenilo ne bi i da ih pomenem, isto kao što se neće promijeniti ništa, sve ako „prozovem“ one koji do danas nisu zvanično prihvatili inicijativu za održavanje Sabora Republike Srpske.

Šta bih time postigao?

Ništa, samo bih na radost neprijatelja produbio podjele i time uništio spasonosnu ideju Ekološke partije RS, ideju koja bi kroz taj pismen i nacionalno odgovoran potez dokazala da Republika Srpska još uvijek može i ima kapacitet da na pravi način odgovori bremenu vremena.