„Mоже човјек и тридесет дана без хране, али не може без воде“

„Споразум из Лакташа има мањкавости, СДА, пардон, САД сматра да су стране судије потребне у Уставном суду БиХ, државна имовина је регулисана Уговором о сукцесији СФРЈ“

РАДОВАН

Немој случајно да се неко убудуће дрзне и настави исмијавати изјаву Радована Вишковића везано за границе људске издржљивости.

И мени је ту било мало превише дана, али гле чуда, баш ја стицајем околности доживјех да потврдим његове ријечи?

Значи, ове вам ријечи пише полуживи свједок потврде Радованове „теорије“, наиме, јуче се навршило тачно тридесет дана од како сам почео протест постом на води због дугогодишње опструкције иницијативе Еколошке партије Републике Српске везано за одржавања Сабора Републике Српске.

Јесам много исцрпљен, јесам смршао (што рече јуче медицинска сестра, („изгледаш као дух“), али уз помоћ инфузија и десетак супа кад не примам инфузују (препорука доктора да се цријева не слијепе) стигох до тога да потврдим Радованову теорију о тридесет дана.

То је за сада једини резултат раније најављеног протеста у случају да се не прихвати наша пета иницијатива са јесени прошле године, иницијатива да се у организацији Анурса, оба универзитета, Митрополије и БОРС-а припреми саборска декларација и одржи Сабор Републике Српске за Дан Републике 9. 1. 2024. године, све уз пуну подршку и логистику институција система и парламентарних партија у НСРС.

ОБРАЈИСАЊЕ

Истог дана када потврдих Радованову теорију чух и између редова прочитах „обраћање“ Џејмса Обрајена, замјеника државног секретара САД-а за Европу и чини ми се југоисточну Азију.

Оно што сам прочитао може се свести у оне три кључне поруке стављене под наводнике на почетку текста, док је оно што сам примио на знање потврдило сратешко промишљање Еколошке партије Републике Српске везано за хитно одржавање Сабора Републике Српске, његовог формирања као сталног тијела - КОРЕКТИВА ДРУШТВА. Доношења декларације припремљене од највеће српске памети, документа који се односи на стратешке правце дјеловања Републике Српске у наредним годинама и деценијама, односно, на њен рад и развој, те препоруке за понашање њених институција, изабраних представника и свих грађана Републике Српске у дејтонској БиХ.

Док и даље чекам одговор прозваних и позваних за подршку Сабору, а све због потврде дугогодишњег стратешког размишљања, препоручујем читаоцима текста да уђу у архив Фронтала РС и нађу саопштење Еколошке партије РС из октобра 2013 .године под називом:

ЕКОЛОШКА ПАРТИЈА: ВЕТО НА РАЗГОВОРЕ СА ФБиХ ДОК СЕ У ПС БиХ НЕ УСВОЈИ ИЗВОРНИ ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ

Наиме, није ово била прва иницијатива Еколошке партије Републике Српске, напротив, било их је више од оснивања 2010. године, посебно у разговору са вођама свих парламентарних партија.

Значи, од првог дана оснивања Еколошке партије РС је била предлагана стратегија доласка до признавања Републике Српске од стране званичних институција дејтонске БиХ и њене потврде од стране дијела међународне заједнице која нам(никад) није била наклоњена.

Било је иницијатива, а било је тада и стање геополитике да се то могло једноставно завршити.

Ко није и зашто прихватио „савјет“ неважно је, ништа се промијенило не би и да их поменем, исто као што се неће промијенити ништа, све ако „прозовем“ оне који до данас нису званично прихватили иницијативу за одржавање Сабора Републике Српске.

Шта бих тиме постигао?

Ништа, само бих на радост непријатеља продубио подјеле и тиме уништио спасоносну идеју Еколошке партије РС, идеју која би кроз тај писмен и национално одговоран потез доказала да Република Српска још увијек може и има капацитет да на прави начин одговори бремену времена.