Jednom prilikom patrijarh Pavle je objasnio zbog čega je važno da idemo u crkvu.

Kako savremenom čoveku objasniti da treba da ide u crkvu, nasuprot brojnima koji govore da im odlazak u instituciju nije potreban kako bi došli do Boga? – pitanje je na koje je odgovorio patrijarh Pavle u emisiji „Agape“.

Patrijarh je tom prilikom objasnio da vjernik može da praktikuje ličnu i javnu molitvu, i da one ne isključuju jedna drugu.

– Reč je o dve vrste molitve. Jedna je individualna, lična i nju čovek čini sam u svojoj sobi. Druga je zajednička, liturgija, gde se molimo u zajednici i potrebne su nam obe. Čovek ne može bez lične i zajedničke, tako da su nam obe potrebne. Kad to znate blaženi ste ako to i činite. Niste blaženi samo ako znate, niste blaženi ako to činite – jer kako ćete činiti ako ne znate. Možemo i odlično da znamo, a suprotno da činimo. Isus Hristos je govorio da treba da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi. Jedno ne isključuje drugo, jednostranost je magla – pojasnio je patrijarh Pavle.

Odlazak u crkvu nam je potreban, tvrdio je patrijarh Pavle, i zbog jedinstvene tajne, koje nema u drugoj religiji.

– Tu je zajednička molitva, ali i tajna. Ona nam je potrebna, nje nema u protestantizmu, to je tajna tela i krvi Hristove. Mi kao i protestanti vidimo da je to hleb i vino, ali kada Hristos kaže: „Uzmite i jedite, to je telo moje, pijte to je krv moja“, to je za nas telo i krv. Ta potreba učestvovanja u tajni tela i krvi Hristove za nas je važna. Sada kada čovek to zna, on nema izgovor. Hristos je govorio: „Da nisam došao i govorio, greha ne bi imali“, ali on nije došao da bi mi imali greh, već da ga nemamo – pojasnio je tada patrijarh Pavle.