„Прође година, дан никако“, написао је о својој муци велики глумац, покојни Жарко Лаушевић.

Тако и мени тече шеснаести дан протеста поста на води, протеста због неприхватања иницијативе о одржавању спасоносног свесрпског Сабора Републике Српске.

Видно ослабљен, (дан никад да прође), али још трезвене мисли пишем ову јавну поруку насловљену на Дабробосанску митрополију-митрополита Хризостома, на академика Рајка Кузмановића и његове академике у АНУРСУ, на ректоре оба Универзитета Републике Српске, Радослава Гајанина и Милана Кулића са њиховим сарадницима, те на Радана Остојића и руководство Борачке организације Републике Српске.

Желим да их јавно питам зашто најважније институције ћуте на дугогодишње службене иницијативе Еколошке партије РС за одржавање Сабора Републике Српске?

Желим да их питам зашто су ћутали на задњу иницијативу од прије пар мјесеци, иницијативу која се односила на одржавање Сабора за Дан Републике Српске 2024. године?

Желим да их питам зашто ћуте на два службена дописа са почетка ове године и зашто ћуте на ову моју најављену и изнуђену жртву везану за овај свети циљ?

Зар господо, у личном контакту нисте сви за ту спасоносну причу - као и политичари?

Јесте, господо, и због јавности да кажем, знате и ви да знам ја и ваше колеге да јесте.

Зашто онда ћутите кад сте сви оправдано за, кад сте свјесни колико би за Републику Српску, српски народ и све њене грађане значило усаборење посвађане, подијељене, са свих страна и на сваки начин угрожене, те од отвореног непријатеља никад више нападане Републике Српске?

Зашто својим гласним ћутањем занемараујете чињеницу да знате да политика и политичари неће усаборити Српску, да сте свјесни да су могли давно прихватити неку од више наших иницијатива да помогну одржавање Сабора, све да сте хтјели-смјели (част изузецима).

Зар се нисмо, Ваше преосвештенство господине Хризостоме и господо Рајко Кузмановићу, Радославе Гајанину, Милане Кулићу и Радане Остојићу, зар се нисмо вама, који стојите на челу најважнијих српских институција, више пута обраћали?

Зар нисмо вама, тиме преко вас и вашим најближим сарадницима, више пута упутили службену иницијативу да подржите и прихватите идеју, да послије прихватања иницијативе од својих представника формирате тим за припрему саборске декларације и одржавање сабора?

Зар та прича, наша службена иницијатива за одржавања свесрпског Сабора Републике Српске, није била четири пута у три године предмет објава медија Републике Српске?

Зар вас нисмо у тим иницијативама позивали на одржавање сабора, а молили парламентарне партије из НСРС да подрже иницијативу и укључе се у координациони тим, све као логистика за припрему и одржавање сабора?

Зар нисмо господине митрополите безброј пута молили и позивали Вас да нас испред наше свете цркве саберете, да подржите сабор и позовете друге да га подрже, зар ћете се Ваше преосвештенство и послије свега огријешити „ћутањем“ на жртву свог искреног вјерника и задужбинара наше свете цркве?

Зар вас нисмо господо из Борачке организације више пута, кроз службену иницијативу  молили, да као најважинија послијератна институција Републике Српске (КОРЕКТИВ ДРУШТВА) подржите у овим тешким историјским тренуцима одржавање сабора.

Да тим разумним потезом и препоруком другим, а у поновљеном случају да се и официрски-наређењем обратите другим, да тим часним и мушким чином још једном на прави начин покажете политикантима, калкулантима и комформистима, да сте поново стали на браник своје отаџбине?

Да тим чином докажете да разумијете историјски моменат, да као снага народа будете МОТОР УСАБОРЕЊА СРПСКЕ и одговорно подржите пут који треба да ТРАСИРА НАША НАЈВЕЋА ПАМЕТ, пут који води до достојанства вас и свих породица у Српској, све на понос ваших сабораца-посебно оних који нису међу нама, оних који су дали све што су имали за своју и нашу отаџбину?

Зар нисмо у тој иницијативи- приједлогу предвидјели да свесрпски Сабор Републике Српске-ССРС после одржавања буде организован-регистрован као стално тијело од посебног друштвеног интереса Републике Српске и свих њених грађана?

Зар нисмо, господо, „прозвани“ предложили да будуће руководство сабора чине најумније српске главе (без активних политичара)?

Зар нисмо вас, најписменије и најискусније међу нама молили да припремите саборску декларацију, да у том документу дате јасне смјернице о животу и раду Републике Српске у наредним годинама и деценијама, све као једини прави одговор бремену времена у коме живимо?

Зар вас нисмо замолили да кроз јасан документ подвучете ЦРТУ на досадашњи рад, да подвучете ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ дејтонске Републике Српске за наше институције и све изабране представнике Републике Српске-политичаре.

Да српском народу и свим грађанима Републике Српске предложите начин доградње неуништивог правног, политичког, безбједносног, привредног и образовног система?

Зар вас не замолисмо да кроз декларацију дате рјешења за изградњу социјално супер одговорне државе, да предложите рјешења за веома критично демографско питање, за равномјеран развој Републике Српске, за опстанак села и мањих општина, за изградњу еколошке државе, за изградњу праведног и хуманог система, система у ком ће живјети здрава, солидарна и спортска нација?

Зар вам не препоручисмо да у том „СВЕТОМ ДОКУМЕНТУ“ за Републику Српску позовете све грађане, све институције и све изабране представнике из Републике Српске и Федерације на мир, толеранцију и сарадњу у дејтонској БиХ, а пет чланица СБ-гараната Дејтонског споразума да поручите да ће уз њихово инсистирање на поштовању Дејтонског споразума и његовог анекса 4 - Устава БиХ имати у изабраним представницима и институцијама Републике Српске коректне и конкретне сараднике?

Зар вас не замолисмо да у том документу нашој младости укажете колико је битно да зна своју историју, баштини своју традицију, чува свој индентитет (посебно ЋИРИЛИЦУ), да поштује друге и другачије и иде у корак са новим временом?

Кога ће, господо, ова наша младост и кога овај забринути народ послушати, кога ако неће своју цркву, своје владике, своје професоре и часне ратне официре и хероје?

Кога ћемо сви ми послушати, кога, господо, најумнији и најпозванији да нас усаборите, кога ћемо послушати ако нећемо вас?

Надам се да ћете ово моје искрено и отворено обраћање схватити као комплимент вама, све са дозом кајања што сте до сада ћутали, те да ћете позитивним одговором спасити своју душу гријешећи је од мене, али и урадити немјерљиво важнију ствар од спашавања добронамјерног човјека.

Да ћете прихватити иницијативу која значи усаборење, рестарт Републике Српске-симболично у Палама, те кроз саборску декларацију одредити њен јасан пут КРОЗ 21. ВИЈЕК.

Да ћете са поносом ући у ову причу, све са свијешћу да сте на неки начин миљеници среће, да сте ОДАБРАНИ.

Да сте Срби који ће својом памећу и часним чином ући у историју као велики људи, они који су у веома тешком времену преузели одговорност и уз пуну логистику политичара, удружења грађана, власти и остварених људи из разних области кроз ДЕКЛАРАЦИЈУ усмјерили на прави пут Републику Српску.

Да сте учинили историјску ствар у њеном моралном и сваком другом препороду, односно, да сте тим историјским дјелом вратили свом народу све оно што сте од њега добили, од дјетинства, па до дана када сте међу нама најпозванији да „криво сједите“, а право „судите“ о даљем путу Републике Српске.

Другим ријечима, да сте, господо, ОДАБРАНИ свјесни своје историјске улоге и одговорности, те да ћете се на прави начин одужити свом народу, све усмјеравајући његов брод у мирне воде на путу до здраве, срећне и вјечне Републике Српске.