Љубица Вуковић из травничког насеља Бранковац, уз богато животно искуство, један је од рекордера кад је у питању број унука, праунука и чукунунука. Љубица их, наиме, има – 110!
– Имам 40 унучади, 66 праунучади и четворо, како ми то кажемо, бијелих пчела, односно чукунунучади – каже Љубица.
Она се за покојног Марка удала давне 1949. године.
– Ја сам мислила, кад мој Марко оде, и ја ћу брзо, али ето, продужила сам 28 година. А нисам се молила Богу да он иде први нити да ја останем – почиње причу Љубица.
Жене данас, каже, много боље живе, а и мужеви их много боље пазе.
– Сад господство спава, легне кад хоће, устане кад хоће, а ми смо морали у три сата ујутро дизати се, ићи радити па онда касније опет другом ићи радити за дневницу. И опет се задовољно било. Али, горе је женама прије било, свак’ ти био тутор, ударити, загаламити, а сад, ако удариш, она оде, неће те ни слушати. У једну руку боље је сад. Мужеви боље пазе своје жене. А не као прије, нису имали времена ни мрзити их, ни вољети – каже бака.
Додаје, ипак, и како није све идеално са обзиром на то да се, за разлику до пријашњих времена, не рађа толико дјеце. Зашто, Љубица има одговор.
– Не рађају дјецу зато што хоће да су свој господар, а ја сам била свезана за своју дјецу. Ето, зато не рађају много дјеце. Прије се мање имало, али се било задовољно. Данас се све погосподило, а свијет је незадовољан – додаје.
Упркос свему, каже, не би мијењала живот с данашњим женама.
– Не бих се мијењала, волим ја своје одстојање. Сад се модирају, хоће ово, хоће оно… Код нас је било шта имаш, откаш, предеш и обучеш то што си испрео. Устанеш иза пола ноћи да можеш да се нагиздаш, а данас мало парица и нагиздаш се – говори Љубица.
У њено доба се, каже, за Дан жена није ни знало.
– Каква слава, није се ни знало. Лети, ради, ниси имао кад честито се ни недјељом одморити – каже Љубица.
На питање шта би женама поручила за 8. март, каже:
– Шта ћу им поручит кад су оне паметније него ја. Оне иду славити, а ја само чула за 8. март.
