Усљед пандемије корона вируса надлежне институције су донијеле одлуку да се ученици у новој школској години враћају у школске клупе, али према посебним правилима и упутствима.

Који су могући изазови, тешкоће и предности овакве одлуке говориће Маја Зорић, психолог и системски породични психотерапеут са преко 10 година рада на пословнима школског психолога.

Повратак у школу је од пресудног значаја за образовање дјеце и њихову добробит. Предуго изостајање из школе без јасне структуре обавеза и ученичких одговорности штетно је за дјечји когнитивни и академски развој, нарочито за дјецу у неповољном положају. Тај утицај се може очитовати како на тренутни квалитет учења, тако и на дјечију будућу способност учења, и зато би требало да осигурамо да се сви ђаци прије или касније врате у школу.

Ризик да сама дјеца оболе од коронавируса веома је мали. Знамо да је школа витална тачка контакта за јавно здравство те бојазан на који начин провести мјере заштите је оправдан. Међутим, неадекватно организован наставни процес могао би утицати на ниже школско постигнуће што се претвара даље у дугорочне економске трошкове усљед мање квалификоване радне снаге. То утиче на животни стандард који ће данашњи ученици имати током цијелог живота.

Неке анализе су показале да запослени у образовним установама обично нису под већим ризиком од болести од многих других занимања. Нема доказа да дјеца преносе болест више него одрасли. С обзиром на побољшани положај, равнотежа ризика је сада у великој мјери у корист дјеце која се враћају у школу.

За велику већину дјеце, предности повратка у школу далеко превазилазе веома низак ризик од коронавируса, а упутства које су школе добиле од ресерног министарства објашњава кораке које школе морају да предузму како би још даље смањиле ризик. Као резултат, можемо планирати да се сва деца врате и започну преокретати огромне трошкове пропуштеног образовања. Ово ће бити важан помак  ка нормалном животу многе дјеце и породица.

Зато је потребно у овом тренутку да се школе припреме за долазак дјеце 1.септембра у школске клупе. Иако коронавирус остаје у заједници, то значи доношење процјена  на нивоу школе о томе како уравнотежити минимизирање било каквих ризика од обољевања  максимизирањем контролних мјера и пружањем потпуног васпитно-образовног искуства за дјецу и младе.

Прихватајући сву дјецу ове јесени, од школа ће се тражити да смање број контаката који ученик има током школског дана, како би се смањио ризик од преношења. Ако школе слиједе предложене смјернице и максимизују мјере контроле, могу бити сигурне да ефикасно управљају ризиком. Иако је наш циљ да се сви ученици врате у школске клупе, свака школа ће такође морати да испланира могућност локалног затварања те на који начин ће обезбиједити континуитет образовања.

Знамо да су многи родитељи широм свијета, са дјецом код куће због затварања школе, дубоко увидјели мукотрпан рад који су наставници свакодневно обављали у својим учионицама. Из тих разлога је од виталног значаја да и родитељи дају свој максимунм када је обликовање дјететовог одговорног понашања у овој ситуацији у питању.

Будимо сигурни да тим учитељима, наставницима и професорима пружамо алате и подршку која им је потребна када се школе поново отворе како би наставиле водити сљедеће генерације дјеце ка новим школским постигнућима. (Текст реализован у сарадњи са Друштвом психолога РС)

Маја Зорић, школски психолог и системско породични психотерапеут