Застрашујућа џиновска чудовишта – мегалодони – била су још већа него што се раније мислило. Ове праисторијске ајкуле могле су да порасту до 24,3 метра, што је око четири метра више него што се претпостављало, показала је нова студија.

Најновије процјене величине урадили су стручњаци са Универзитета Депол у Чикагу које је предводио професор палеобиологије Кеншу Шиманада у сарадњи са 28 експерата из цијелог света, пише Phys.org.

- Раније процјене према величини зуба показивале су да су мегалодони достизали дужину од 18 до 20 метара - рекао је Филип Стернс, едукатор из Воденог свијета у Сан Дијегу и коаутор студије.

Мегалодони су владали морима прије између 20 и 3,6 милиона година. Досад није пронађен ниједан комплетан скелет врсте Otodus megalodon, па су подаци о њима ограничени на фосиле зуба и дијелова кичме. Највећи фосил до сада пронађен имао је 11 метара дугачак дио кичме.

Шта је показао фосил пршљена

Студија о новој процјени величине управо је објављена у „Palaeontologia Electronica“, а у истраживању су научници поредили познате фосиле мегалодона са више од 150 постојећих и изумрлих врста ајкула.

Уколико се претпостави да су мегалодони имали сличне пропорције као друге врсте ајкула, а на основу дијела кичме дугог 11 метара, научници су утврдили да је та ајкула имала главу дугу 1,8 метара и реп од 3,6 метара, што значи да је била дугачка 16,4 метра. Међутим, највећи кичмени пршљен мегалодона који је до сада пронађен имао је пречник од 23 центиметра и за 7,6 центиметара је већи од пршљена те ајкуле дуге 16,4 метра. На основу пропорција тај мегалодон био је дуг 24,3 метра.

- Дужина од 24,3 метра је тренутно највећа могућа процјена величине за Otodus megalodon коју можемо да оправдамо на основу науке и тренутних година - рекао је Шимада.

Студија није ту завршена. Њихова процјена је да су мегалодони по облику тијела више подсјећали на данашње лимунске ајкуле Negaprion brevirostris и били виткији од данашњих великих бијелих ајкула (Carcharodon carcharias) са којима се најчешће пореде.

Колико је тежак највећи мегалодон?

Тим је примјетио да и друге модерне гигантске ајкуле попут кит ајкула (Rhinocodon typus) и големих псина (Carcharodon carcharias) имају виткија тијела јер су шира, гломазнија тијела неефикасна за пливање. У супротности с њима, велика бијела ајкула има шире тијело што је већа, али није гигантска јер не расте више од седам метара.

- Наша нова студија потврђује идеју да Otodus megalodon није био само гигантска верзија данашње велике бијеле ајкуле - рекао је Стернс.

Према новој студији, мегалодон дугачак 24,3 метра био би тежак око 94 тоне и пливао би брзином од 2,1 до 3,5 километара на сат, што није брже од данашњих великих бијелих ајкула.

Мегладони су, иначе, живјели на просторима Србије, тачније у такозваном Панонском мору, односно Централном Паратетису с озбиром да су на простору насеља Вишњица у Београду откривени фосили зуба ових морских чудовишта.