„Сарајево је мултиетнички град“ - реченица коју можемо чути на различитим манифестацијама, обиљежавањима годишњица, јавним наступима, у државним институцијама, конгресима, и увијек када на камери затрепери црвено свјетло.

Изговарају је они који због јефтиних политичких поена, личних интереса и понеке кожне фотеље, не живе мултиетничност.

И изговарају је онда када настоје у, и онако напаћеном, обичном, малом човјеку, пробудити сјећање на нека срећна времена. И опет, због личних интереса.

Другог октобра, одржани су општи избори у БиХ. Изборни резултати свима су познати и о томе, овај пут, нећемо говорити.

Говорићемо о фамозној мултиетничности.

У Кантону Сарајево, једном од десет кантона ФБиХ, живи око 410.000 становника, већински Бошњака. Кандидати српских странака на  изборима освојили су око 600 гласова за Скупштину Кантона Сарајево, кандидати СНСД-а 488, а СДС-а 109. Изборни резултати не доказују причу о мултиетничности, а свој коментар на поменуте резултате за наш портал дао је Душан Шеховац, професор и носилац листе СНСД-а на изборима за Кантоналну скупштину Кантона Сарајево.

Шеховац је истакао да смо посљедњих година, када се говори о промјенама Дејтонског споразума и промјенама Изборног закона, које су везане за ФБиХ, могли чути од представника Срба из Републике Српске да они немају ту шта тражити и немају шта изјавити.

- Мислим да је то погрешно, јер смо свједоци да се представници Хрвата и Бошњака боре за права својих народа који живе у Федерацији Босне и Херцеговине, а и у Републици Српској – истиче он.

Према његовим ријечима, Савезу независних социјалних демократа СНСД – Милорад Додик било је потребно око 6.500 гласова, а добили су 488.

- Да би прошли изборни праг од 3%, и тако имали једног Србина у Скупштини кантона Сарајево, то није гаранција да ће бити изабран и за делегата у Дом народа Срба у Парламенту ФБиХ. Није сигурно да би тај кандидат био изабран од стране представника других политичких странака које већ имају својих пет изабраних Срба, који ће сигурно бити изабрани у Дому народа Срба у Парламенту ФБиХ - објашњава Шеховац.

Наш саговорник је изјавио да је ових дана са сарадницима радио на пројекту фото и филмског снимања српских православних цркава, капела и гробаља на територији Кантона Сарајево и, према његовим ријечима, готово на сваком филмском снимку чују се звуци моторке који обарају приватну српску шуму.

- Српску земљу и ливаде користе нови људи, а српски пословни и стамбени објекти се систематски уништавају. Освједочио сам се, на терену, да су на десетине насеља у којима су Срби прије рата били већина - нестала. Мијењају се називи насеља, улица па се, на примјер, више српско правовславно гробље „Рељево“ не налази у Улици Рељево већ у Улици Источнобосанска, а гробље „Љубинићи“ не налази у Љубинићима, већ у Улици Подрињска. У том гробљу затекли смо како пасе стадо оваца, и хрпе брабоњака по нагробним споменицима. Гробље је постало тор за овце! – истиче Шеховац.

Коментаришући изборе, Шеховац је рекао да они не постоје само због тога да се ухљеби неколико политичких послушника, него би требало да буду много више од тога.

- Избори су простор који се мора искористити да се изаберу људи, Срби, који ће се борити и за више националне, народне историјске интересе, без обзира колико нас има. Нису само нама живим Србима ФБиХ, Кантона Сарајево потребни изворни, легитимни и легални изабрани политички представници у законодавној и извршној власти на свим нивоима, они су још више потребни да се остваре потребе и интереси оних пола милиона живих Срба који су протјерани или су се добровољно одселили из ФБиХ – истакао је он.

Шеховац додаје да су избори потребни и стотинама хиљада Срба који су живјели, преминули и чије се посмртни остаци налазе на територији ФБиХ, да се освијетли и сачувају њихове цивилизацијске тековине, које су они оставили иза себе, као докази идентитета и улоге Срба на овим просторима.

- Не смијемо бити инертни и дозволити да наши непријатељи брише улогу и резултате вишевијековног дјеловања Срба на простору ФБиХ. И зато сам разочаран понашањем представница политичких партија из Републике Српске које се нису више ангажовали на буђењу и организовању Срба из Републике Српске и дијаспоре, који су могли гласати за наше листе у ФБиХ – изјавио је наш саговорник.

Шеховац је истакао да у овој непродуктивној причи о политичким правима Срба у ФБиХ, гдје, на његову жалост, кад се о њима говори, говори се само о политичким правима Хрвата и Бошњака, јер је то Хрватско-бошњачка федерација, а Срби се, јер то није њихово, и не помињу.

- Срби у ФБиХ су народ који је заборављен од свих субјеката, домаћих и страних који имају обавезу и право да воде озбиљну и одговорну политику поштовања људских права, а посебно права да Срби као народ буду равноправни са другим народима. Није се политички проблем, мањак изабраних политичких Срба појавио у овом изборном циклусу, општим иборима, он постоји дуго времена на том нивоу, али за мене је битно за остваривање права Срба и на локалном, градском и кантоналном нивоу у Сарајеву и то што нема изабраних Срба у скупштине општина Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илијаш и Илиџа, нема их ни у управним ни у надзoрним одборима – објаснио је Шеховац.

Према његовим ријечима, изабрани градски, кантонални, федерални Срби изјављују да они нису професионални Срби, већ грађански Срби, и онда имамо ситуацију да они „грађански Срби“ готово никада нису покренули питања виталног националног интереса на било ком нивоу.

- Они су чак и гласали за Устав Кантона Сарајево и статуте општина у којима стоји: Члан 37 „Општински начелник и предсједавајући општинског вијећа у општинама или општинским вијећима вишенационалног састава не могу бити из реда истог конститутивног народа, односно из реда Осталих, изузев у оним општинама у којима један конститутивни народ чини више од 80% становника, према посљедњем попису становништва у Босни и Херцеговини.“, и за Амандман XI гдје „члану 37 иза става 1 додаје се нови став 2, који гласи: "На ниво општина у оквиру Кантона Сарајево, један представник друге најбројније популацијске групе биће предсједавајући Општинског вијећа, под условом да ова популацијска група броји најмање 10% од укупног становништва општине" – невео је Шеховац.

Како је истакао, познато је и свима јасно да већину Срба за кантоналне скупштине и Дом народа ФБиХ бирају Бошњаци и Хрвати, што утиче на то да Срби не могу конзумирати право да бирају легалне и легитимне Србе.

- Мислим да је рјешење овог проблема, мањка изабраних, и то већином нелегитимних Срба, у корјенитим промјенама изборног закона Босне и Хереговине. Предлажем да надлеже институције БиХ покрену, искрено и добронамјерно, измјене изборног закона, на основу којих ће Срби, (а и други конститутивни народи из ФБиХ, без обзира колико их има,) одлучивати који Срби ће бити њихови представници у Дому народа Парламента ФБиХ, тако што ће бити успостављена посебна изборна јединица, или више њих које чини Срби – закључио је Шеховац.