Министар културе Никола Селаковић изјавио је синоћ да је на Косову и Метохији од 1999. године уништено 156 српских цркава и манастира и 255 српских гробаља, а да је украдено или уништено више од 10.000 икона и разних црквених предмета.

Говорећи на отварању изложбе о српским средњовјековним манастирима у опасности у Лесковцу, у оквиру обиљежавања 20. годишњице уписа манастира Високи Дечани у УНЕСКО-ов регистар непокретне културне баштине од значаја за човјечанство, Селаковић је нагласио да се уништавање српске културне баштине одвијало пред очима међународне јавности и мировних снага, те да за то нико никада није одговарао.

- Албански народ са којим смо заједно живели и који данас живи на Косову и Метохији присутан је нешто више од 320 година. За тих 320 година они нису створили ништа што се може назвати албанским културним наслеђем, а ми смо за мање од два века створили толико тога да оно и данас сија и светли толико да га може видети читаво човечанство - рекао је Селаковић.

Додао је да све што се дешава на политичком плану не може да промијени ту чињеницу.

Косовски завјет и историјски континуитет

- Да промени истину једино може губитак наше свести да све оно што је на Косову и Метохији, што сведочи континуитет нашег етничког и националног присуства, наше државности и наше културе, изворно и изнад свега припада нама, а може постати туђе тек када га се ми одрекнемо. Ова изложба је јасан сигнал, јасан глас и јасно опредељење ове генерације за верност и оданост косовском завјету и порука да се ми нити одричемо нити можемо одрећи онога што је вијековима наше -  поручио је Селаковић.

Четири бисера српске средњовјековне културе

Подсјетио је да је 2024. године навршено 20 година од уписа Високих Дечана у УНЕСКО-ов регистар, а да су у наредне три године у тај регистар уписани и Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка.

- Оно што је важно да кажемо у овој години јесте да је прошло 20 година од када су ова четири бисера српске средњовековне културе, уметности и сакралног градитељства уписана у УНЕСКО регистар културних добара од значаја за човечанство – и да се она и данас налазе у опасности. Не говоримо о Блиском или Средњем истоку, нити о другим ратним жариштима широм Европе и света. Говоримо о Косову и Метохији, где су ратна дешавања наводно престала прије 27 година. Ми ту имамо светску баштину од значаја за човечанство која је у опасности - навео је Селаковић.

Изложба представљена у европским градовима

Селаковић је нагласио да је изложба о српским средњовјековним манастирима у опасности премијерно приказана у Паризу, у сједишту УНЕСКО-а, 24. новембра 2024. године, а потом и у Културно-информативном центру Србије у том граду.

- Основни циљ ове изложбе био је да наше угрожено културно благо, које је изложено нападима, рушењу и историјском фалсификовању, представимо што већем броју народа широм света - навео је министар.

Додао је да је изложба, након Париза, приказана и у Букурешту, Братислави, Темишвару, Бањалуци, историјском Сарајеву и Будимпешти, а до краја године планирана је и у Солуну, Атини, Никозији, Москви, Пекингу и Мексико Ситију.

Опасност од историјских фалсификата

Министар је упозорио и на посебан аспект угрожавања српских средњовјековних споменика на Косову и Метохији – покушаје историјских фабрикација и фалсификовања.

- Српски народ се већ више пута суочио са нечим што се може назвати само културоцид. То зло не жели да уништи само културу једног народа, већ културу као идентитет – све до затирања постојања читавог народа - рекао је Селаковић.

Како је навео, у првом кораку културоцида долази до физичког уништавања културе и њене забране, што је често увод у геноцид или етничко чишћење.

- У другом кораку приступа се фалсификовању историје и брисању културе. Етничко чишћење постаје чишћење културе од оних којима та култура изворно припада. На крају, у трећем кораку, оно што је избегло уништење и чије је порекло уклоњено, отима се од жртве и присваја као наслеђе злочинца. То бисмо могли назвати чишћењем историје – брисањем трагова жртве, па културоцид на крају постаје савршен злочин - објаснио је Селаковић.

Он је додао да, према том обрасцу, културоцид на Косову и Метохији дјелује као да је у својој завршној фази.

- Искуство српског народа из Другог светског рата, посебно у тадашњој Независној Држави Хрватској, као и током деведесетих година, показује да отимање културног наслеђа није крај, већ најава новог, још тежег циклуса насиља. Томе се мора стати на пут. То је мисија која нам припада и којој нас је историја посветила - поручио је Селаковић.

Он је закључио да изложба представља свједочанство о потреби заштите културног насљеђа – не само српског народа, већ и цијелог човјечанства.