На Видовдан 1941. године започело је прво рушење православног храма у НДХ – у Бихаћу. Тог истог дана, усташе су извршиле масовне ликвидације ухапшених Срба у близини куле и у градском парку. Према свједочењима, рушење храма трајало је између 10 и 15 дана, а одмах након тога отпочела су погубљења Срба на "најужаснијој људски касапници" – Гаравице.

У текстовима који круже Интернетом често се помиње да је на Гаравицама страдао и „мањи број Јевреја“, међутим, према историјским изворима, то није тачно. Усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. протјерале 148 Јевреја из Бихаћа. На Гаравицама су страдали искључиво Срби, уз могуће појединачне случајеве других националности, навели су из Фондације "Заборављени коријени".

Опширније у документарном филму "Гаравице".

Документарни филм ГАРАВИЦЕ доноси причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог свјетског рата. Филм објашњава и посљедице које су услиједиле након ликвидација на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Базиран је на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извјештаји, прогласи и др) и живој ријечи 27 преживјелих свједока, од којих у филму говори 15.