Случај раднице која је обољела од карцинома и која је остала без посла док се опорављала од оперативног захвата јавности је, након писања Српскаинфо, познат већ пет дана, али у надлежним институцијама Републике Српске сматрају да ту за њих нема посла.

Дакле, Младен Тодорић, супруг Слободанке, документовао је јавно да је његова супруга радила нешто мање од двије године у једној фабрици обуће у Дерветни на одређено вријеме.

Кад се навршавало двије године и када је требало да се уговор продужи не неодређено, Слободанка је кроз папирологију пребачена у другу, сестринску фирму.

Њен посао је остао исти, долазила је на исту локацију и опет је добила уговор на одређено. Једина промјена је била печат друге фирме у радној књижици. За ово се не би сигурно ни сазнало да Слободанка у међувремену није обољела од карционома.

– У седам сати увече назвао нас је њен послодавац и само рекао да јој уговор више неће бити продужен – рекао је Младен за Српскаинфо.

Он је одлучио да све исприча у јавности и потаржио је помоћ од Синдиката управе РС, на челу са Божом Марићем, која је обезбиједила бесплатну правну помоћ.

У међувремену смо се обратили Министарству рада, које је аутор Закона о раду, који је назван реформски, као и Инспекторату рада РС. Нажалост, из одговора се и не види спремност институција да помогну Слободанки и њеној породоци.

У Инспекторату прво кажу да одговор на постављена питања може дати Министарство рада.

– У овом тренутку одговор вам не може дати Инспекторат РС, односно инспекција рада. Инспектор се изјашњава након извршеног инспекцијског прегледа и утврђеног чињеничног стања. Из постављених питања се нема увида у стварно стање, већ само чињенице које су изнесене у питању што није довољно да би се инспектор рада мериторно изјаснио – кажу у Инспекторату на питање да ли послодавац може да “пребацује” раднике из једне у другу фирму (које су обе његове) са очигледном намјером да са радником не закључи уговор на неодређено време.

Додају да, по Закону о раду, послодавац не може раскинути уговор о раду на неодређено за вријеме и док траје привремена неспособност за рад радника.

На идентично питање о „пребацивању“ радника из фирме у фирме са уговором на одређено из Министарства рада смо добили сљедећи одговор: “Министарство рада и борако инвалидске заштите, у складу са одредбама релевантних прописа, није надлежно да врши директан или инспекцијски надзор над применом Закона о раду, обзиром да је за те послове надлежан Инспекторат РС посредством инспекције рада и заштите на раду, и у том смислу нисмо у могућности да коментаришемо конкретне случајеве наводне повреде права по основу рада које описујете у свом упиту“.

Ипак, по мишљењу синдикалаца који су правници, овдје има пуно посла и за Инспекторат РС, али и за контролу Пореске управе.

– По нашим истраживањима и информацијама које сваке године објављујемо у извјештајима о раду Службе за бесплатну правну помоћ, али и информација од гранских синдиката, има много ситуација да послодавац у једној фирми запосли радника на одређено вријеме и да их послије пребаци у другу фирму. У првој фирми буде запослен годину и по до двије године, односно до тренутка када уговор на одређено треба промијенити у неодређено. Онда том раднику прекине радни однос и запошљава га у своју другу фирму, сестринску или слично, али радник обавља исти посао на истом радном мјесту – каже за Српскаинфо Горан Станковић, генерални секретар Савеза синдиката РС.

Како су регистровани „Амика“ и „Relaxshoe“

Слободанка Тодорић запослена је у августу 2016. године у Фабрици обуће „Амика“ доо Дервента на одређено вријеме. Ту је радила годину, 11 мјесеци и 27 дана. Након тога ју је послодавац „пребацио“ у фирму „Relax shoe Bosna“ доо Дервента, такође на одређено вријеме.

По доступним подацима из судског регистра, „Relaxshoe SRL„ Сан Гиовани, Италија оснивач је фирме „Relaxshoe Bosna Derventa“. Фирма је регистрована на адреси Жељезничка 9.

„Relaxshoe Bosna“ Дервента оснивач је Фабрике обућа „Амика“ која је регистрована такође на адреси Жељезничка 9.

Генерални секретар Савеза синдиката РС Горан Станковић каже да послодавци „пребацују“ раднике из фирме у фирму из два разлога. Прво је да радника константно држе под тензијом, а други разлог је тај да у једној фирми може да ствара обавезе према радницима и држави.

– Рјешење је у детаљној контроли Инспектората РС јер је Закон о раду децидно навео да се уговори о раду у правилу закључују на неодређено и да има три или четири изузетка када су на одређено. Такође, у контроле таквих послодаваца треба да се укључи Пореска управа – истиче Станковић.