Иако су активисти за заштиту животне средине у октобру прошле године прогласили побједу у борби за очување Касиндолске ријеке, инвеститор који је планирао градњу двије мале хидроелектране није одустао од своје идеје, па ће по свему судећи, правна битка која је трајала годинама уназад бити настављена.   

Наиме, фирма „Бук“ из Источног Сарајева поднијела је Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске захтјев за претходну процјену утицаја на животну средину за мале централе „Самар“ (0,95 МW) и „Слапи“ (0,92 МW) што је један од обавезних корака за добијања еколошке дозволе.

Подсјећамо, управо је ово Министарство у октобру донијело рјешења о престанку важења еколошких дозвола за ове двије мале хидроелектране.

Док су активисти најављивали коначан обрачун и раскид концесионих уговора, који иначе важе до 2044. године, инвеститор је кренуо у нови процес исходовања дозвола и тако јасно ставио до знања да се неће предати, пише Capital.

Министарство је позвало заинтересоване да изврше увид у садржину захтјева на њиховој интернет страници као и да доставе мишљења, коментаре и примједбе на исти.

Активисти из групе „СТОП изградњи МХЕ на Касиндолској ријеци“ позвали су још једном све грађане да се ријека заштити.

- Као што смо и раније јасно поручили нећемо престати да се боримо за Касиндолску ријеку. Пратићемо сваки ваш корак. Ниједна нова мала хидроелектрана на Касиндолској ријеци неће бити изграђена - навели су они на друштвеним мрежама.

Они очекују и позивају представнике општина Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Трново, као и представнике града Источно Сарајево да стану иза грађана Источног Сарајева, али и иза своје ријечи и да ће сви заједно одбранити Касиндолску ријеку.

Напомињу и да је град Источно Сарајево потписник Декларације “Градови/Општине без брана”.

Иначе, фирма „Бук“ поред ове двије концесије има и концесију за МХЕ „Подивич“ на истој ријеци, а која је изграђена и која је у погону. У власништву је белгијске фирме „Греен Инвест“.

Борба за Касиндолску ријеку започела је када су локални активисти упозорили да планирана изградња три мале хидроелектране пријети да трајно наруши њен екосистем.

Кроз протесте, петиције и јавне кампање тражили су обуставу радова и транспарентну процјену утицаја на животну средину.

Инвеститор је, с друге стране, тврдио да пројекти имају све потребне дозволе и да су еколошки прихватљиви.

Сукоб је додатно ескалирао када је компанија покренула тужбе против активиста, што је дио јавности протумачио као покушај застрашивања.

Међународне организације и дио домаће јавности стале су у њихову заштиту упозоравајући на угрожавање права на слободно изражавање.

Касиндолска ријека тако је постала симбол шире борбе између профита и заштите природних добара у Босни и Херцеговини.