Ултра-прерађена храна (УПХ) има више заједничког са цигаретама него са воћем и поврћем и требало би да буде регулисана на сличан начин као дуван, закључује се у новом извјештају научника.

Истраживачи тврде да су такви производи, попут слаткиша, газираних пића и грицкалица, дизајнирани да подстакну зависност и прекомјерну конзумацију, због чега представљају озбиљан ризик по јавно здравље, пише „Гардијан“.

Паралеле са дуванском индустријом

У студији објављеној у здравственом часопису „Милбанк Квортерли“, истраживачи са Харварда, Универзитета у Мичигену и Универзитета Дјук наводе да УПХ и цигарете дијеле сличности у начину на који су дизајнирани да изазову зависност.

Произвођачи, тврде они, прилагођавају састав и брзину дјеловања производа на центре за награђивање у мозгу. Аутори такође указују на маркетиншке тактике које обмањују јавност. Тврдње попут „са ниским садржајем масти“ или „без шећера“ на паковању УПХ упоређиване су са рекламирањем филтера за цигарете 1950. као заштитне иновације која није имала стварног ефекта у пракси.

Шта је тачно ултра-прерађена храна?

Ултра-прерађена храна су индустријски производи који често садрже емулгаторе, вјештачке боје и ароме. Ова категорија укључује газирана пића, упаковане грицкалице попут чипса и кекса, слаткише, брзу храну, готова јела и десерте, као и масовно произведени хљеб и житарице за доручак. Таква храна садржи висок ниво соли, шећера и масти, а сиромашна је протеинима и кључним витаминима и минералима. Научници упозоравају да је конзумирање такве хране повезано са повећаним ризиком од гојазности, рака, дијабетеса типа 2 и кардиоваскуларних болести и да негативно утиче на цријевну микрофлору.

Искуства зависности

Једна од ауторки студије, професорка Ешли Гирхард са Универзитета у Мичигену, клинички психолог специјализован за зависности, истиче да су њени пацијенти сами наглашавалиова поређења.

- Говорили би ми: 'Осјећам се зависно од ове ствари. Пушила сам, а сада имам исту навику са газираним пићима и крофнама. Знам да ме убија, желим да престанем, али не могу' - испричала је она.

Према њеним ријечима, дискусија о УПХ прати познати образац у области зависности.

- Неко вријеме кривимо појединца и говоримо му да буде умјерен, а онда на крају схватимо све механизме које индустрија користи да створи производе који заиста могу да се 'закаче' људе - објаснила је она.

Позив за строжу регулацију

Иако је храна, за разлику од дувана, неопходна за преживљавање, аутори тврде да ова разлика чини акцију још неопходнијом јер је тешко избјећи данашње модерно окружење у вези са храном. Гирхард сматра да би требало да буде могуће разликовати штетни УПХ од других прехрамбених производа на исти начин на који се алкохолна пића разликују од других пића.

У раду се тврди да УПХ испуњава утврђене критеријуме за то да ли супстанца треба да се сматра оном која изазива зависност. Аутори стога позивају на примјену лекција научених из регулације дувана, укључујући парнице и ограничења маркетинга, и пребацивање одговорности са појединца на прехрамбену индустрију.

Стручни опрез и глобална перспектива

Професор Мартин Ворен из Института Квадрам, специјализованог центра за истраживање хране, сматра да аутори ризикују да претјерују са својим поређењима, иако признаје да паралеле постоје.

Он доводи у питање да ли су неперфузиони дувански производи „интринзично зависни у фармаколошком смислу“ попут никотина или углавном искоришћавају научене преференције и погодности. Ворен такође истиче да је важно утврдити да ли штетни ефекти произилазе из самих производа или из чињенице да они замјењују цјеловите намирнице.

Др Гитинџи Гитахи, извршни директор „Amref Health Africa“, упозорава на растући проблем у Африци, гдје слаба регулација и промјенљиве навике потрошача стварају ситуацију у којој сви добијају за корпорације.